.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15393/2023
12.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković, Branka Stanića i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih Javno stambeno preduzeće „Kragujevac“ i Grada Kragujevca, čiji je zajednički zastupnik Gradsko javno pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 2324/21 od 19.08.2022. godine, u sednici održanoj 12.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 2324/21 od 19.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 2324/21 od 19.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 7667/20 od 10.12.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi su obavezani da tužilji na ime naknade štete po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije za period od septembra 2017. godine do juna 2020. godine solidarno isplate iznos od 1.666,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.09.2020. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi su obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 2324/21 od 19.08.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 7667/20 od 10.12.2020. godine, tako što je tužilja obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tuženi su podneli odgovor na reviziju, predlažući da se revizija odbije kao neosnovana i drugostepena odluka potvrdi.
Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Tužilja revizijom osporava drugostepeno rešenje kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka, ne može da se izjavi posebna revizija.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužilje, koje ne čini njen glavni zahtev, to revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Ivana Rađenović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
