Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragomir Stanisavljević, advokat iz ..., protiv tuženog „DDOR Novi Sad“ ADO Novi Sad, čiji je punomoćnik Tamara Travica, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/22 od 22.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 27.04.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/22 od 22.06.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 260/22 od 22.06.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 5790/19 od 28.06.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da isplati tužiocu iznos od 500.152,37 dinara na ime izgubljene zarade za period od 01.07.2010. godine do 30.12.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2021. godine do isplate i iznos od 515.424,07 dinara na ime zatezne kamate zaključno sa 31.03.2021. godine, i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 83.350,76 dinara(stav prvi izreke). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 62.801,52 dinara (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. stav 1. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, štetni događaj se desio 11.07.2010. godine na putu Novi Sad – Žabalj oko 08,15 časova, dok je tužilac obavljao radne zadatke kod svog poslodavca „Vojvodina put – Bačka put“ AD Novi Sad, tako što je putničko vozilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog, udarilo u zaustavljeno teretno vozilo u vlasništvu „Vojvodina put – Bačka put“ AD Novi Sad, da bi se od siline udarca teretno vozilo pomerilo unapred, udarilo tužioca koji se nalazio ispred tog vozila i odbacio ga. U ovom događaju tužilac je zadobio teške telesne povrede. U vreme štetnog događaja bio je zaposlen kod „Vojvodina put – Bačka put“ AD Novi Sad na radnom mestu ... kao radnik druge grupe. Obavljao je fizičke poslove nekvalifikovanog radnika. Nakon lečenja i sprovedene fizikalne terapije kod tužioca su zaostali trajni funkcionalni poremećaji i stanje organizma, koji su posledica povređivanja, dekstrokonvenska skolioza L kičme sa elementima kifoze, ograničeni pokreti grudne i lumbalne kičme, saniran prelom L1 pršljena, bol u kostima sa širenjem bola u nogu, nemoguć ili otežan rad u nefiziološkim položajima tela (duže sedenje, stajanje, pognut položaj, čučanj, klečenje) otežano zadržavanje mokraće. Tužilac nije u stanju da obavlja poslove ... koje je radio pre povređivanja. U periodu od 12.07.2010. godine do 30.06.2011. godine bio je neprekidno na bolovanju zbog povrede na radu, a od 01.07.2011. godine do 22.07.2011. godine je koristio godišnji odmor. Potom je bio neprekidno na plaćenom odsustvu bez krivice zaposlenog do 26.03.2012. godine. U tom periodu od 12.09.2011. do 16.09.2011. godine tužilac je bio sprečen za rad zbog hiruškog zbrinjavanja posledica saobraćajne nezgode, ali je prema evidenciji poslodavca on u tom periodu bio na prinudnom plaćenom odmoru, a ne odsutan zbog privremene sprečenosti za rad. Po povratku na rad tužilac je po usmenom nalogu raspoređen na radno mesto ..., ali tom prilikom nije zaključen Aneks ugovora o radu. Zadržao je isti koeficijent od 1,5 i osnovicu zarade koju je imao kao ... . U periodu od 05.05.2012. do 18.05.2012. godine i od 21.11.2012. do 22.01.2013. godine tužilac je bio privremeno sprečen za rad zbog povrede na radu. Tužilac je posao ... obavljao od 01.11.2015. godine kada je ... služba kod „Vojvodina put – Bačka put“ AD Novi Sad ukinuta i tada je on po zaključenom Aneksu ugovora o radu od 21.10.2015. godine raspoređen na poslove ... sa koeficijentom zarade od 2,1 i povećanom zaradom. Tužilac je sa poslodavcem od 17.03.2016. godine zaključio novi Aneks ugovora o radu po kojem je raspoređen na poslove pomoćnika ... sa koeficijentom zarade od 1,4. Sledećim Aneksom ugovora o radu od 01.12.2016. godine raspoređen je na poslove ... sa koeficijentom od 1,4. Ni u jednom zaključenom aneksu ne stoje razlozi izmene ugovornih uslova rada. Tužiocu je prestao radni odnos kod poslodavca 26.12.2019. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nakon održane rasprave u smislu odredbe člana 383. stav 3. i 4. ZPP drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, jer je zaključio da je osnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužioca za period od 12.07.2010. godine do 30.06.2011. godine, a za period od od 21.11.2012. godine do 22.01.2013. godine jer nije dokazao uzročno posledičnu vezu između povrede na radu i štetnog događaja od 11.07.2010. godine, a za preostali period jer mu je zarada umanjena zbog prekida rada zbog smanjenja obima rada u smislu člana 116. Zakona o radu, a ne zbog posledica povređivanja.

Revizijski sud, ocenom navoda revizije, ocenjuje da je revizija osnovana, jer drugostepeni nije primenio relevantno materijalno pravo, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 388. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Drugostepeni sud je propustio da utvrdi činjenicu da li je tužilac podneo odštetni zahtev u smislu odredbe člana 24. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, imajući u vidu sadržinu raspravnih zapisnika od 03.03.2015. godine do 03.09.2019. godine o podnošenju odštetnog zahteva zahteva od 14.05.2014. godine i u tom smislu da se izjasni da li bi podnošenje tog zahteva prekinulo zastarelost zahteva za naknadu štete u smislu odredbe člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, na šta revident osnovano ukazuje.

Pored navedenog, drugostepeni sud nije raspravio, a od čega zavisi pravilnost primene odredabe člana 173. Zakona o obligacionim odnosima, okolnosti vezane za postojanje uzročno posledične veze imeđu štetnog događaja i štetnih posledica kod tužioca. Naime, drugostepeni sud je zaključio da uzročno posledične veze između smanjene zarade kod tužioca i štetnog događaja nema, jer je tužiocu prekinut rad u smislu člana 116. Zakona o radu zbog smanjenog obima posla kod poslodavca. Međutim, propustio je drugostepeni sud da raspravi da li je rad u spornom periodu prekinut i zaposlenima na radnom mestu „...“, koje je poslove tužilac obavljao pre povređivanja i od kakvog uticaja bi to moglo biti na odluku suda o postojanju uzročno - posledične veze između štete koju tužilac trpi i štetnog događaja od 11.07.2010. godine.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će postupiti u skladu sa ukazanim primedbama, otkloniti ukazane nepravilnosti, pa ponovo odlučiti o žalbi tuženog.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić