Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1268/2021 od 03.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem za glavno potraživanje i u stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i stavu trećem izreke za kamatu na glavno potraživanje tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed deo kp. br. .../... u mzv. „...“, njiva 5. klase, površine 1.07,91 ha iz LN br. ... KO ... u merama i granicama bliže opisanim u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na dosuđene iznose glavnog potraživanja na ime naknade materijalne štete u vidu izmakle dobiti za period od 2012. godine do 2017. godine, bliže određenih stavom trećim izreke, isplati zakonsku zateznu kamatu od 03.11.2020. godine kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose i za ekonomske godine bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na iskaze saslušanih svedoka i savesnost tuženog kao držaoca sporne nepokretnosti zapravo osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pogledu osnova odgovornosti i visine materijalne štete i izmakle koristi, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja i naknade štete podneta je 28.01.2013. godine, vrednost predmeta spora je 100.000,00 dinara. U podnesku od 24.01.2018. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos 201.336,00 dinara.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić