U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojica iz ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Živan Jeremić, advokat iz ..., protiv tuženog Kompanija „VV“ – ..., čiji je punomoćnik Marija Simić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilaca i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2504/13 od 06.03.2015. godine, u sednici održanoj 28.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilaca i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2504/13 od 06.03.2015. godine u stavovima drugom i trećem izreke kojima je odlučeno o glavnom zahtevu.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2504/13 od 06.03.2015. godine u stavu četvrtom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka i u tom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 71/12 od 26.06.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade nastale štete i to: na zasadima kruške u količini od 100.000 komada iznos od 8.800.000,00 dinara, na zasadima šljive u količini od 105.000 komada iznos od 10.395.000,00 dinara, na zasadima kajsije u količini od 35.000 komada iznos od 1.925.000,00 dinara, na zasadima jabuke u količini od 70.000 komada iznos od 5.040.000,00 dinara i na zasadu paradajza u količini od 84.000 komada iznos od 4.704.000,00 dinara, što ukupno čini iznos od 30.864.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.11.2008. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade nastale štete i to: na zasadima šljive u količini od 46.500 komada iznos od 4.347.150,00 dinara, na zasadima šljive u količini od 25.076 komada iznos od 2.206.688,00 dinara, na zasadima šljive u količini od 42.000 komada iznos od 4.389.000,00 dinara, na zasadima jabuke u količini od 38.000 komada iznos od 3.078.000,00 dinara, na zasadima kruške u količini od 30.000 komada iznos od 2.640.000,00 dinara i na zasadima paradajza u količini od 30.000 komada preostali iznos od 552.000,00 dinara, što ukupno čini iznos od 19.237.838,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.11.2008. godine do isplate.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu P 71/12 od 11.07.2013. godine obavezani su tužioci da plate tuženom 476.658,00 dinara na ime troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2504/13 od 06.03.2015. godine, stavom prvim izreke ukinuti su presuda Višeg suda u Kragujevcu P 71/12 od 26.06.2013. godine i rešenje istog suda P 71/12 od 11.07.2013. godine. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezan tuženi da plati tužiocu na ime naknade štete za uništene sadnice voća i paradajza 14.769.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2008. godine do isplate. Za veće potraživanje od dosuđenog a kojim je tužilac AA tražio da mu tuženi plati na ime naknade štete za uništene sadnice voća i paradajza još iznos od 16.073.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2008. godine do isplate odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca BB i obavezan tuženi da plati tužiocu na ime naknade štete za uništene sadnice voća i paradajza 9.522.469,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.11.2008. godine do isplate. Za veće potraživanje od dosuđenog a kojim je tužilac BB tražio da mu tuženi plati na ime naknade štete za uništene sadnice voća i paradajza još iznos od 11.281.719,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.11.2008. godine do isplate odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocima plati 1.065.137,00 dinara na ime troškova postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava, a tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca delimično osnovana, dok revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan navod tuženog da je učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, s obzirom da nema presuđene stvari u delu odlučivanja o zahtevu tužioca AA o šteti nastaloj zbog oštećenog paradajza u poplavi 09.06.2008. godine, jer je pravosnažnom presudom P 6214/11 od 23.02.2012. godine odlučeno o kompenzacionom prigovoru ovog tužioca, tamo tuženog, samo za iznos od 1.512.000,00 dinara i to u vreme kad je već tekao ovaj postupak sa tužbenim zatevom tužioca AA za naknadu ukupne štete na paradajzu i na zasadima voća.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je sa tuženim zaključio ugovor o osiguranju useva i plodova na osnovu koga mu je tuženi izdao polise o osiguranju useva i plodova: br. 001678081 od 24.04.2008. godine (voćni okulanti: kruška – 100.000 komada, suma osiguranja 11.000.000,00 dinara i jabuka – 70.000 komada, suma osiguranja 6.300.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 1.861.276,75 dinara), br. 001078140 od 24.04.2008. godine (voćni okulanti: šljiva – 105.000 komada, suma osiguranja 11.550.000,00 dinara i kajsija – 35.000 komada, suma osiguranja 3.850.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 1.656.859,10 dinara) i br. 001136015 od 04.06.2008. godine (paradajz, 12.000 komada, suma osiguranja 5.040.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 800.997,12 dinara, dopunski rizik poplava). Tužilac BB je sa tuženim zaključio ugovor o osiguranju useva i plodova na osnovu koga mu je tuženi izdao polise o osiguranju useva i plodova: br. 001078092 od 24.04.2008. godine (voćni okulanti: šljiva – 42.000 komada, suma osiguranja 4.620.000,00 dinara; jabuka – 38.000 komada, suma osiguranja 3.420.000,00 dinara i kruška – 30.000 komada, suma osiguranja 3.300.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 1.220.050,80 dinara), br. 001078114 od 24.04.2008. godine (voćni okulanti: šljiva – 50.000 komada, suma osiguranja 5.500.000,00 dinara i kajsija – 30.000 komada, suma osiguranja 3.300.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 946.776,60 dinara), br. 0011078151 od 05.05.2008. godine (voćni okulant: jabuka – 25.000 komada, suma osiguranja 2.250.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 242.083,56 dinara) i br. 001149481 od 01.08.2008. godine (paradajz – 30.000 komada, suma osiguranja 4.800.000,00 dinara, ukupna premija za naplatu 454.053,60 dinara). Tužioci su osigurali zasade (voćni okulanti i paradajz) za slučaj grada kao osnovnog rizika, a tužilac AA zasade paradajza i za slučaj poplave kao dopunskog rizika (polisa od 04.06.2008. godine). Tužilac AA je 09.06.2008. godine prijavio tuženom štetu koja je nastala na paradajzu zbog poplave 09.06.2008. godine, o čemu je tuženi sačinio zapisnik br. .../... od 17.06.2008. godine u kome je navedeno da su useve paradajza zahvatile obilne padavine zbog čega je veoma veliki broj biljaka uništen – ugušen od prekomerne vode, s tim što će se konačna procena štete izvršiti do početka zrenja paradajza. Dana 12.08.2008. godine tužioci su se obratili tuženom radi utvrđivanja štete na njihovim zasadima zbog grada koji je padao 08.08.2008. godine. Povodom zahteva tužioca AA tuženi je sačinio zapisnik br. .../... od 21.08.2008. godine u kome je navedeno da je sadnice zahvatio grad manjeg intenziteta s tim što će konačna procena štete uslediti po skidanju šume, desetak dana pred vađenje sadnica. Povodom zahteva tužioca BB tuženi je sačinio zapisnik br. .../... od 21.08.2008. godine u kome je navedeno da je oštećenje na paradajzu ispod 5% i da je sadnice jabuke zahvatio grad manje gustine što je dovelo do razderotina stabla s tim da će se konačna procena sveukupnog oštećenja na sadnicama dati desetak dana nakon defolijacije biljaka. Dana 13.10.2008. godine tužioci su prijavili tuženom štetu nastalu na zasadima zbog grada koji je padao 10.10.2008. godine, a istog dana su Opštinskom sudu u Topoli u predmetu R 268/08 podneli predlog za obezbeđenje dokaza zbog oštećenja koje je na njihovim sadnicama i paradajzu prouzrokovao grad koji je padao 08.08.2008. godine i 10.10.2008. godine. U tom postupku veštačenje je izvršio Vladimir Ardalić, veštak poljoprivredne struke, koji je zajedno sa sudom izašao na lice mesta i dao nalaz iz koga proizlazi da je grad napravio katastrofalna oštećenja na sadnicama tužilaca, s obzirom da se desio u drugom delu vegetacije, pa biljka neće moći da zatvori udareno mesto i napravi tzv. kalus, na kom mestu je smanjen protok sokova pa je podložno pucanju, oštećenja su nastala iznad polovine sadnica u delu koji je najmekši i nije odrveneo, dok deo ispod je tvrđi i nije pretrpeo znatna oštećenja. Tužilac AA nije platio tuženom premiju osiguranja pa je tuženi protiv njega podneo tužbu Osnovnom sudu u Kragujevcu, Sudska jedinica u Topoli. Pravosnažnom presudom P 6214/11 od 23.02.2012. godine utvrđeno je potraživanje tužioca „VV“ od 4.858.447,76 dinara, potraživanje tuženog AA od 1.512.000,00 dinara (za uništeni paradajz u poplavi od 09.06.2008. godine), prebijena su potraživanja i obavezan tuženi AA da tužiocu „VV“ isplati 3.346.447,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2008. godine. Tužilac AA je saglasan da ukupna šteta na paradajzu u poplavi od 09.06.2008. godine iznosi 3.500.000,00 dinara i da mu je priznato 1.512.000,00 dinara, a ostalo za isplatu 1.988.000,00 dinara. Ukupna šteta koju je tužilac AA pretrpeo na zasadima voća zbog grada, obračunata posle odbitka neizvršenih radova, iznosi 25.582.500,00 dinara od čega za sadnice kruške 8.800.000,00 dinara, jabuke 5.040.000,00 dinara, šljive 9.817.500,00 dinara i kajsije 1.925.000,00 dinara. Tužilac BB je pretrpeo štetu na paradajzu zbog grada 08.08.2008. godine. Ova šteta za 40% uništenog paradajza iznosi 1.929.000,00 dinara, a isplaćen mu je iznos od 1.368.000,00 dinara dana 21.10.2008. godine, dok je preostalo za isplatu 552.000,00 dinara. Ukupna šteta koju je tužilac BB pretrpeo na zasadima voća zbog grada, obračunata posle odbitka neizvršenih radova, iznosi 17.940.938,00 dinara od čega za sadnice šljive na potezu ... 4.347.750,00 dinara, kajsije 2.206.688,00 dinara, šljive na potezu ... 3.927.000,00 dinara, jabuke na potezu ... 1.912.500,00 dinara, jabuke na potezu ...- ... 2.907.000,00 dinara i kruške 2.640.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca u celosti, sa obrazloženjem da je na osnovu nalaza o veštačenju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kao najstručnije institucije za veštačenje u ovoj oblasti, utvrđeno da oštećenja na sadnicama tužilaca nisu nastala od grada, već su naneta mehaničkim udarcem – metalnom šipkom. Međutim, drugostepeni sud je posle održane rasprave, delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tuženog da im naknadi štetu za uništene sadnice voća i paradajza u visini od 14.769.250,00 dinara tužiocu AA, a 9.522.469,00 tužiocu BB, dok je u preostalom delu odbijen tužbeni zahtev i to tužioca AA za isplatu još 16.073.750,00 dinara, a tužioca BB za isplatu još 11.281.719,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odlučivanje drugostepenog suda o glavnom zahtevu, odnosno o tužbenom zahtevu tužilaca za naknadu štete za uništene sadnice voća i paradajza je zasnovano na pravilnoj primeni odredaba člana 924, 925. i 926. u vezi sa članom 192. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO).

Odredbom člana 924. stav 1. ZOO propisano je da osiguranje imovine može zaključiti svako lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slučaj, pošto bi inače pretrpelo neki materijalni gubitak. Odredbom člana 925. stav 1. istog zakona propisano da se osiguranjem imovine obezbeđuje naknada za štetu koja bi se desila u imovini osiguranika zbog nastupanja osiguranog slučaja. Odredbom člana 926. stav 1. istog zakona propisano je da je osiguranik dužan preduzeti propisane, ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ako osigurani slučaj nastupi, dužan je preduzeti sve što je u njegovoj moći da se ograniče njegove štetne posledice, dok je članom 192. propisano da štetnik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu i kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je o centralnom spornom pitanju u ovom postupku, a to je pitanje uzroka oštećenja sadnica voća (voćni okulanti) i paradajza tužioca BB, pravilan zaključak drugostepenog suda da je uzrok grad, odnosno pravilan je pravni zaključak drugostepenog suda da je nastupio osigurani slučaj, zbog čega je tuženi dužan da tužiocima isplati naknadu za nastalu štetu s obzirom na zaključene ugovore o osiguranju useva i plodova.

Naime, prema prijavi štete koju su tužioci podneli tuženom, njihove sadnice voća i paradajza (tužioca BB) osigurane od grada kao osnovnog rizika, oštetio je grad koji je padao 08.08. i 10.10.2008. godine. Istovremeno sa podnošenjem druge prijave tuženom – 13.10.2008. godine tužioci su podneli Opštinskom sudu u Topoli predlog za obezbeđenje dokaza u predmetu R 268/08, radi izvođenja dokaza veštačenjem sa zadatkom veštaku poljoprivredne struke da utvrdi oštećenja na zasadima tužilaca i obračuna štetu. U tom postupku veštačenje je izvršio Vladimir Ardalić, veštak poljoprivredne struke, koji je dostavio nalaz 13.11.2008. godine u kome je naveo oštećenja zasada nastala od dejstva grada i obračun štete. Pored tog veštačenja, u ovom parničnom postupku sprovedena su veštačenja putem tima veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta u Prištini, koji su nalaze dali na osnovu fotografija zasada (i drugih podataka iz spisa) koje je sačinio veštak Vladimir Ardalić, kada je 24.10.2008. godine vršio neposredan uvid u stanje zasada (uviđaj suda u prisustvu veštaka, tužilaca i predstavnika tuženog). Nalaz veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Prištini od 07.05.2013. godine je saglasan sa nalazom veštaka Vladimira Ardalića da je oštećenje zasada nastalo od grada. Međutim, prema nalazu veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu od 21.02.2013. godine i 11.04.2013. godine uzrok nastanka štete na voćnim sadnicama tužilaca nije grad, već namerno izazvane povrede udaranjem istih, a kod namernog povređivanja „radi se o udaranju sadnica, sa ili bez lišća, na željenoj visini radi simulacije udraraca grada kako bi se napravile povrede koje liče na povrede od grada“ i „udara se metalnom šipkom dužine od 80-100 cm napravljene od armaturnog gvožđa (tzv. „Rusko gvožđe“) koje ima na sebi ispupčenja. Udara se desnom rukom „od sebe“ („backhand“ udarac) i zato je uvek na približno istoj visini.“

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne može prihvatiti nalaz veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, jer je pitanje uzroka oštećenja zasada činjenično pitanje, a da bi sud u konkretnom slučaju utvrdio „namerno povređivanje“ kao uzrok oštećenja, potrebno je da bude dokazano, a nije dokazano samo navodom veštaka o tome (koji nisu imali neposredan uvid u stanje zasada), pri čemu se stručnost i kredibilitet veštaka i ustanove u kojoj rade ne dovodi u pitanje. Svedok GG, profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u …, koga tuženi povremeno angažuje kao konsultanta, na ročištu održanom pred drugostepenim sudom 01.10.2014. godine je izjavio „Po meni ova količina sadnica može da se mehaničkim putem ošteti od 2-3 dana sve zavisi od broja ljudi koji rade.“ U ovom postupku tuženi nije predložio nikakav dokaz da se navedeno dogodilo. Imajući u vidu navedeno i sa druge strane okolnost da je veštak Vladimir Ardalić imao neposredan uvid u stanje zasada i da je to dokumentovao putem fotografija, koje je dostavio sudu uz podnesak od 10.11.2009. godine (poređane po potezima i parcelama i odgovarajuće obeležene) i koji je zaključio da je uzrok oštećenja zasada grad, sa kojim zaključkom su se saglasili veštaci Poljoprivrednog fakulteta u Prištini, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim revizijske navode tuženog o nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Osim navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je pravni zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju ima mesta srazmernom smanjenju tražene naknade za štetu nastalu na sadnicama voća na osnovu člana 926. stav 1. (identična odredba člana 7. stav 1. Opštih uslova za osiguranje useva i plodova tuženog) u vezi sa članom 192. ZOO, jer posle nastanka osiguranog slučaja tužioci nisu preduzeli radnje da se ograniče njegove štetne posledice. Naime, nasuprot iskazima tužilaca da je bilo nemoguće iskoristiti bilo šta od oštećenih sadnica, veštaci Poljoprivrednog fakuletata u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta u Prištini su saglasni da su oštećene sadnice mogle da se iskoriste otklanjanjem oštećenja – skraćivanjem na određenu visinu i tako prodaju ili skraćivanjem na najmanju visinu i korišćenjem naredene godine kada se razvije novi nadzemni deo. Stoga je, suprotno revizijskim navodima tužilaca, drugostepeni sud imao osnova za zaključak da je zbog nečinjenja tužilaca šteta veća nego što bi bila da se oni preduzeli sve što je bilo moguće, zbog čega je njihov doprinos 50% za koliko je smanjena ukupna naknada štete nastala na sadnicama voća.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno odlučivanje drugostepenog suda o glavnom zahtevu – zahtevu za naknadu štete, zbog čega je na osnovu člana 414. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda o troškovima postupka nije zasnovana na pravilnoj primeni relevantnih odredaba Zakona o parničnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12) na šta se osnovano ukazuje revizijom tužilaca. Naime, tužioci su u reviziji naveli da u načelu nemaju primedbi na stav suda da im pripada 50% ukupnih troškova srazmerno uspehu u sporu, međutim, navode i da je nejasno zašto nisu dosuđeni troškovi veštačenja u punom iznosu, zatim troškovi sudske takse za žalbu i godine, 26.04.2011. godine, 28.07.2011. godine, 08.01.2013. godine, 13.05.2013. godine, 25.04.2013. godine i 07.03.2013. godine, za sastav žalbi protiv presuda Višeg suda u Kragujevcu P 27/10 i P 71/12, obe uspešne, a navode i da sud nije uvećao troškove zbog zastupanja dva tužioca. Ceneći ove revizijske navode, Vrhovni kasacioni sud je našao da se iz obrazloženja odluke drugostepenog suda ne može zaključiti koji novčani iznos je sud imao u vidu za primenu tarifnog broja 13 navedene Tarife, zatim je nejasno da li je i kako primenjen tarifni broj 56 - zastupanje više stranaka, što se pominje u odluci, ali na način da se ne može ispitati, zatim nije jasno zašto nije primenjen tarifni broj 16 – pravni lekovi. Stoga je na osnovu člana 408. stav 2. ZPP pobijana odluka u delu o troškovima postupka ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu navode iz ove presude u ukinutom delu, pa će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu odluku o troškovima celokupnog postupka.

Predsednik veća – sudija

Lidija Đukić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić