Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladeta Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Udruženja penzionera Opštine ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 4856/2017 od 22.05.2018. godine, u sednici održanoj 18.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 4856/2017 od 22.05.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 4856/2017 od 22.05.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 3300/16 od 06.06.2017. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odluka tuženog br. ... od ...2016. godine kojom su iz Udruženja penzionera Opštine ... isključeni članovi tog udruženja i to: AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac II tražio da se utvrdi da je ništava Odluka skupštine Udruženja penzionera br. ... od ...2016. godine o opozivu potpredsednika udruženja II. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 51.800,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 4856/2017 od 22.05.2018. godine, stavom prvim izreke ukinuta je prvostepena presuda i odbačena kao neblagovremena tužba tužilaca podneta 24.10.2016. godine protiv tuženog, radi utvrđenja ništavosti odluke tuženog br. 236 od 05.02.2016. godine. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja ništavosti odluke kojom su tužioci isključeni iz članstava kod tuženog, kao i o opozivu tužioca sa mesta potpredsednika tuženog, a u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti podneta je 24.10.2016. godine, u tužbi je kao vrednost predmeta spora navedeno da je neprocenjiva, a vrednost predmeta spora nije određena do okončanja postupka pred prvostepenim sudom, ali je određena sudska taksa na tužbu i prvostepenu presudu iznosu od po 1.900,00 dinara (ukupno 3.800,00 dinara).

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu vrednost predmeta spora nije određena ni u tužbi, a ni tokom postupka, te da je taksa na tužbu određena u visini od 1.900,00 dinara. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, kada vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, niti je označena ili utvrđena naknadno, do pravnosnažnog okončanja postupka, vrednost predmeta spora se utvrđuje prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi. Taksenom tarifom – tarifni broj 1. Zakona o sudskim taksama (''Sl. glasnik RS'' br. 28/94....95/18), propisano je da se taksa u iznosu od 1.900,00 dinara plaća za tužbu prema vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je taksa na tužbu određena u iznosu koji odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Nije od uticaja na dozvoljenost revizije tužilaca to što je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tužilaca ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu, jer u takvoj situaciji nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku. Ovo, stoga, što o tužbenom zahtevu, nakon ukidanja prvostepene presude, nije meritorno presuđeno.

Iz navedeni razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić