Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5893/22 od 12.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda, u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 259.779,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni sud je reviziju tužene razmotrio primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva je naknada nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i duševne bolove zbog naruženosti usled povreda tužioca, zadobijenih tokom boravka u prihvatnom centru KPZ Sremska Mitrovica, gde se nalazio u statusu ratnog zarobljenika. Presudom Višeg suda u Beogradu Odeljenja za ratne zločine SPK Po2 1/15 od 18.02.2015. godine, pravnosnažna 17.03.2015. godine, optuženi BB oglašen je krivim za krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144 KZ SRJ, učinjeno 27.02.1992. godine u prihvatnom centru u KPZ Sremska Mitrovica, na štetu tužioca kao ratnog zarobljenika, kršenjem pravila iz člana 3. stav 1. tačke A i članu 13. i 17. stav 4 . Treće ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1949. godine, ratifikovane od strane Narodne skupštine FNRJ 1950. godine, i protivno članu 2. stav 2. i članu 5. stav 1. u vezi člana 4. stav 2. tačke A Dopunskog protokola Ženevske konvencije iz 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba od 08.06.1978. godine. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse. Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Nižestepene presude ne odstupaju od dosadašnje prakse ni u pogledu osnova odgovornosti tužene i dosuđenih iznosa tužiocu, kao ni u pogledu ocene prigovora zastarelosti potraživanja tužioca. Revizijom tužene osporava se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, uz reviziju nisu priložene presude u kojima je drugačije odlučivano o istovetnim ili sličnim situacijama. Visina naknade nematerijalne štete zavisi od od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti konkretnog slučaja.

Iz navedenog razloga, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 11.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 1.550.000,00 dinara, a pobijanim delom pravnosnažne presude tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati 1.250.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković