Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 294/22 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje ĐĐ i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava petog izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke, u usvajajućem delu stava petog izreke i u stavovima šestom i sedmom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja ĐĐ je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija izjavljena protiv stava drugog izreke drugostepene presude, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na zahtev tužioca DD dozvoljena, a da je revizija izjavljena protiv drugostepene presude u preostalom delu nedozvoljena

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, u delu u kom je revizija dozvoljena, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. EE, bio je vlasnik parcele .., ukupne površine 788 m2, po osnovu ugovora o prodaji Ov 602/35 od 18.05.1935. godine, po osnovu kog je uknjiženo njegovo pravo svojine u zemljišno-knjižnom telu I, kao zemljište bez zgrade. Sada pok. EE je 1950. godine dozvolio pravnom prethodniku tuženog, Sportskom društvu „Sloboda“, da na predmetnoj parceli napravi igralište, a ovo sportsko društvo je napravilo i baraku. Kolektivnim rešenjem Odeljenja za finansije Narodnog odbora Opštine Voždovac od 21.01.1960. godine, predmetna parcela je postala društvena svojina danom stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta - 26.12.1958. godine, s tim da je ista ostala u posedu ranijeg sopstvenika EE. Rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri NOO Voždovac u Beogradu od 27.11.1959. godine, nacionalizovan je i postao društvena svojina deo poslovne zgrade- baraka, koji se sastoji od jedne poslovne prostorije - bifea, veličine 64,40 m2, koja zgrada je upisana u zemljišne knjige Drugog sreskog suda u Beogradu KO Beograd 3, uložak .., parcela .., kao svojina pravnog prethodnika tuženog, Sportskog društva „Sloboda“ iz Beograda. U navedenom rešenju je konstatovano da će se po pravnosnažnosti o rešenja nacionalizovani deo zgrade upisati u zemljišnim knjigama kao društvena svojina, a na delu koji nije nacionalizovan kao poseban deo - svojina Sportskog društva „Sloboda“. Rešenjem Odeljenja za finansije NOO Voždovac od 09.12.1961. godine izmenjeno je rešenje od 27.11.1959. godine utoliko što je utvrđeno da se poslovna prostorija – baraka izuzima od nacionalizacije i ostavlja u svojinu pravnom prethodniku tuženog, Sportskom društvu „Sloboda“. Pravnom prethodniku tužilaca, sada pok. EE, kao ranijem sopstveniku navedene parcele, koji je kao takav bio upisan u zemljišnim knjigama, nikada nisu uručena rešenja koja su doneta tokom postupka nacionalizacije i izuzimanja od nacionalizacije. Na osnovu napred navedenih rešenja, rešenjem Dn br. 2166/62 od 03.04.1962. godine, uknjiženo je u ZKUL .. KO Beograd, zemljište kao zemljišno- knjižno telo I kao društvena svojina, uz uknjižbu prava vlasništva na zemljišno- knjižnom telu II - baraka u korist Sportskog društva „Sloboda“, a u teretnom listu uknjiženo je pravo besplatnog korišćenja zemljišta pod zgradom i zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, sve dok na tom zemljištu postoji zgrada, a u korist vlasnika zgrade i njegovih pravnih sledbenika. Rešenjem Dn 1000/97 od 12.03.1969. godine uknjiženo je brisanje uknjižbe društvene svojine na zemljištu – zemljišno- knjižno telo I i isto je uknjiženo kao državna svojina Republike Srbije.

Po izvršenoj proveri u zemljišnim knjigama i po saznanju za izvršene promene u zemljišnim knjigama, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. EE je podneo molbu radi brisanja upisa prava korišćenja na predmetnoj parceli u korist pravnog prethodnika tuženog koja je odbijena, sa obrazloženjem da se upis mogao pobijati redovnim pravnim lekom. Prema prepisu LN br. .. KO Voždovac od 13.10.2010. godine, kat.parc. br. .., ukupne površine 7,88 ari je u državnoj svojini, sa pravom korišćenja Sportskog društva „Sloboda“ i upisano je postojanje šest objekata, a kao vlasnik jednog i držalac četiri objekta upisano je Sportsko društvo „Sloboda“. Tužioci su 05.02.2014. godine podneli zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje iza pok. EE i da je predmet zahteva vraćanje, odnosno obeštećenje kat.parcele .. KO Voždovac u površini 788,30 m2. Zaključkom Agencije za restituciju od 18.03.2021. godine utvrđeno je da je obustavljen postupak po zahtevu pravnih sledbenika pok. EE za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, zbog odustanka stranaka. Iz izveštaja Ministarstva finansija - Poreske uprave Voždovac, Filijala Voždovac od 19.01.2016. godine utvrđeno je da prosečna tržišna vrednost građevinskog zemljišta kat.parc. .., ukupne površine 788 m2, upisane u LN .. KO Voždovac iznosi 37.000,00 dinara po m2.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o eksproprijaciji, u vezi odredbi Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta i Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda i ocenili da je tuženi, kao korisnik predmetnog zemljišta, u obavezi da tužiocu DD isplati naknadu za faktički eksproprisano zemljište, shodno njegovom naslednom delu na zaostavštini pok. EE.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Pravni prethodnik tužioca DD, pok. EE je bio zemljišno knjižni vlasnik kat.parcele .. KO Beograd 3 na kojoj je, bez akta o raspolaganju pravom svojine, dozvolio pravnom prethodniku tuženog da na parceli napravi fudbalsko igralište. Uprkos tome, pravni prethodnik tuženog je na parceli napravio i poslovnu zgradu - baraku, a nakon donošenja rešenja o nacionalizaciji zemljišta i izuzimanju iz nacionalizacije barake, o čemu sada pok. EE nije bio obavešten, parcela je u zemljišnim knjigama upisana kao društvena (potom državna) svojina, uz uknjižbu prava vlasništva na baraci i prava korišćenja zemljišta u korist pravnog prethodnika tuženog. Na taj način, imajući u vidu da se izgradnjom objekta od opšteg interesa na parceli više ne radi o neizgrađenom gradskom građevinskom zemljištu, pok. EE je izgubio pravo na posed parcele, samim tim lišen prava iz članova 38. i 39. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta.

Suprotno navodima revizije, pok. EE je pravnom prethodniku tuženog dao saglasnost da parcelu, na kojoj je imao pravo svojine, koristi kao sportski teren, na koji način se nije odrekao svojinskih prava na parceli. Ovo tim pre što je po saznanju za nacionalizaciju i upis prava korišćenja na parceli u korist pravnog prethodnika tuženog pokušao da izdejstvuje brisanje upisa prava korišćenja u korist pravnog prethodnika tuženog u zemljišnim knjigama, odnosno da u parničnom postupku utvrdi svoje pravo korišćenja.

Činjenica da je pok. EE lišen svoje imovine bez akta o podržavljenju i bez ikakve naknade, da je tuženi postao nosilac prava korišćenja na zemljištu preko vlasništva na izgrađenom objektu na parceli, vodi pravilnom zaključku da raniji vlasnik odnosno njegovi zakonski naslednici nemaju mogućnost ostvarenja svojih prava prema odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, već da im na raspolaganju stoji jedino pravo na isplatu naknade za izuzeto zemljište primenom odredbi Zakona o eksproprijaciji od tuženog, koji je kao krajnji korisnik zemljišta i obveznik plaćanja naknade, u visini tržišne vrednosti zemljišta, shodno odredbi člana 42. Zakona o eksproprijaciji, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

U reviziji tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi protiv prvostepene presude, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u preostalom delu, u smislu člana 410. stav 2. tač. 4. i 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije, a tačkom 5. istog člana je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.02.2014.godine, kada je 1 evro, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 116,0376 dinara.

Tužioci se u postupku nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca zasebno. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela za tužioce AA, BB, VV i ĐĐ iznosi po 3.644.500,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od po 31.407,92 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od navedenih tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija izjavljena protiv stava drugog izreke drugostepene presude u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na zahtev navedenih tužilaca nedozvoljena.

Tužena nema pravni interes za podnošenje revizije protiv stava prvog izreke drugostepene presude kojom je odbijena kao neosnvoana žalba tužilje ĐĐ i potvrđena prvostepena odluka u odbijajućem delu zahteva za isplatu kamate na glavno potraživanje, jer je donošenjem takve odluke tužena uspela u sporu.

Pored navedenog, u smislu člana 28. ZPP, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije kao vrednost predmeta spora merodavna vrednost glavnog zahteva, dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju tuženi revizijom pobija i odluku o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić