Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15508/2022
04.10.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Andrej Prekajski, advokat iz ..., protiv tuženog „CALSBERG SRBIJA“ d.o.o. sa sedištem u Čelarevu, čiji je punomoćnik Vuk Sekulić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4569/20 od 02.06.2022. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4569/20 od 02.06.2022. godine. ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 4540/19 od 10.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, časta, ugleda i straha izazvanih neovlašćenim objavljivanjem fotografije sa zapisom lika tužioca, isplati iznos od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 93.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4569/20 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 4540/19 od 10.03.2020. godine u stavu prvom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete, za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, plati 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u prvostepenoj presudi tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 157.200,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 - dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno i potpuno primenio sve odredbe procesnog zakona i doneo zakonitu i pravilnu odluku, pa se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na internet stranici tuženog www.carlsbergsrbija.rs, objavljena je fotografija sa likom tužioca, načinjena na javnoj promociji proizvoda tuženog, na koju je tužilac bio pozvan kao posetilac. Tužilac je po profesiji glumac, a tuženi je srpska kompanija koja se bavi proizvodnjom piva. Na objavljenoj fotografiji, tužilac je prikazan pored nekoliko boca piva. Tužilac nije dao saglasnost ni pristanak za objavljivanje predmetne fotografije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da nema osnova za obavezivanje tuženog na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti objavljivanjem ličnog zapisa, na osnovu čl. 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Način objave fotografije na kojoj se pored tužioca nalaze i druga lica, nije bio takav da stvara pogrešan utisak u javnosti o tužiocu i nije mogao imati negativne posledice po njegovu ličnost i profesionalnu karijeru glumca, te ni na okolnost da je on sada angažovan u dečjem pozorištu, a takođe fotografija nije ni korišćena u reklamne svrhe brenda. Po mišljenju prvostepenog suda, tužilac kao javna ličnost ima pravo na privatnost, ali u konkretnom slučaju njegov dolazak na javni događaj koji ima za cilj reklamiranje brenda tuženog, spada u privatno-javnu sferu, sledom čega nije ni bio potreban pristanak za objavljivanje fotografije, jer je reč o zapisu sa javnog skupa.

Suprotno stavu prvostepenog suda, drugostepeni sud je našao da je tuženi odgovoran za štetu zbog povrede dostojanstva ličnosti, kroz povredu prava na lični identitet, prava na privatnost, kao i na čast i ugled i da je zato u obavezi da tužiocu nadoknadi nastalu nematerijalnu štetu. Po oceni drugostepenog suda, predmetna fotografija prikazuje tužioca u krupnom planu „kako sa izrazitom ekspresijom oduševljenja gleda u flaše piva“, a na zamagljenom delu fotografije vidi se kako u ruci drži flašu piva, dok se u pozadini nalaze druge osobe. Takođe, fotografija je napravljena u maniru fotografija koje se prave radi reklamiranja proizvoda i na način da se u javnosti može stvoriti utisak da je tužilac zaštitno lice kompanije, koja se predstavlja na ovoj stranici („tužilac je glavni glumac koji svojim izrazom lica šalje jasnu poruku, a ostali su statisti“).

Vrhovni sud prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tuženi na svojoj internet stranici objavio fotografiju na kojoj je u krupnom planu prikazan lik tužioca, bez njegove dozvole i saglasnosti, te da je tužilac javna ličnost, a tuženi kompanija koja se bavi proizvodnjom piva. Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je izvršio sveobuhvatnu procenu i odmerio ugroženost sukobljenih, Ustavom zagarantovanih prava stranaka – prava tužioca na ljudsko dostojanstvo i sa druge strane - slobodu izražavanja tuženog, davanjem prioriteta pravu tužioca na zaštitu dostojanstva ličnosti. Uzimajući u obzir sadržinu i način objavljivanja fotografije, ocena je suda da je fotografija napravljena u tehnici kojom se pravi materijal za reklamiranje proizvoda i da je zato njeno objavljivanje moglo da stvori utisak u javnosti da je tužilac zaštitno lice tuženog, a da cilj tuženog nije bio samo da informiše javnosti o javnim ličnostima (to je mogao da učini u drugom formatu) već i da objavom fotografije, za koju tužilac nije dao pristanak, privuče potencijalne potrošače, čime je prekoračio pravo na informisanje i povredio tužiočeva lična prava. Usled objavljivanja fotografije, tužilac je imao negativna osećanja o vlastitoj vrednosti i suočavao se sa različitim reakcijama osoba iz svog okruženja jer ih o ovom događaju nije obavestio, čime je poverenje prijatelja i nabližih saradnika prema tužiocu bilo dovedeno u pitanje. Shodno navedenom, i po oceni revizijskog suda povređeno je pravo tužioca na privatnost i pravo na čast i ugled, koja su kao integralni deo prava na ljudsko dostojanstvo zajemčena članom 23. stav 1. Ustava Republike Srbije. Dostojanstvo je esencijalni deo ljudskog bića i deo ličnog identiteta svakog pojedinca, kroz čije vrednovanje se ispoljava čovekov doživljaj sebe samog i sebe kao člana šire društvene zajednice od strane koje nastoji da bude prihvaćen i da se u istu integriše. Značaj dostojanstva kao suštine ljudskog bića potvrđen je pružanjem ustavnopravne zaštite sadržane u navedenoj odredbi Ustava, kao osnovnog zakona svake države. Tužiocu, primenom člana 200. stav 1. ZOO, pripada pravo na pravičnu naknadu nematerijalne štete, koja mu je dosuđena kao adekvatna satisfakcija za pretprljenu povredu prava, saglasno članu 200. stav 2. ZOO, u visini koju je sud utvrdio vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada.

Bez uticaja je revizijski navod da se predmetna fotografija nalazila unutar sajta i da je tuženi nije koristio u oglasima, objavljenim u štampanim ili u elektronskim medijima, te da ista nije bila dostupna javnosti. Naime, tuženi je objavio i učinio dostupnom fotografiju tužioca na svom Veb sajtu, a za to nije imao tužiočevu saglasnost, što predstavlja povredu navedenih prava ličnosti i dovoljan razlog za donošenje odluke o odgovornosti tuženog za učinjenu povrede prava.

Vrhovni sud je ocenio i ostala revizijske navode, ali je našao da nisu od pravnog značaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 154. stav 1. ZPP jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.