U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Ljubica Žikić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ulica ..., koga zastupa mr Nikola Jasika, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 974/17 od 22.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 14.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv prvog, drugog, četvrtog i petog stava izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 974/17 od 22.10.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 974/17 od 22.10.2018. godine, delimično je usvojena a delimično odbijena žalba tuženog tako što je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija P 228/14 od 01.11.2016. godine, preinačena i odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je obavezan tuženi da tužilji isplati na ime zajedničke bračne sutekovine po osnovu uvećane vrednosti posebne imovine tuženog u udelu od 1/2 iznos od 2.196.725,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2016. godine do isplate. Prvostepena presuda potvrđena je u usvajajućem delu kojim je utvrđeno da je tužilja postala suvlasnik sa 1/2 dela na pokretnim stvarima opisanim u trećem stavu izreke drugostepene presude. Četvrtim stavom izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara. Petim stvom izreke zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, prvog, drugog, četvrtog i petog stava izreke tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove revizijskog postupka je tražila i opredelila po vrsti i visini.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14 ... 87/18) i zaključio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident se u reviziji poziva na druge povrede odredaba parničnog postupka, ali kako ne ukazuje o kojim povredama se radi, to one nisu bile predmet razmatranja revizijskog suda.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilja i tuženi su od avgusta meseca 1993. godine do aprila meseca 1994. godine živeli u vanbračnoj zajednici, kada su zaključili brak koji je razveden 2007. godine. U vreme zasnivanja vanbračne zajednice tuženi je bio vlasnik kuće koja se nalazi u ... u ulici ..., koja je u to vreme bila upisana u ZKUL ... KO ..., kao spratna stambena zgrada površine 121 m2, sagrađena na parceli broj 726 površine 9,9 ari. Na ovoj parceli započeo je izgradnju prve radionice do faze prve ploče. Tokom trajanja braka stranke su živele u kući vlasništva tuženog, a izgradnja prve radionice je nastavljena tako što je izmalterisana unutra i spolja, uvedena je struja, a potom i voda. Iznad radionice je sazidano potkrovlje koje je spolja izmalterisano. Na spratnom delu radionice nema struje i vode, već su samo napravljeni izvodi. U momentu prestanka zajednice života spratni deo radionice nije bio dovršen a ukupna građevinska vrednost izvedenih radova na radionici tokom trajanja bračne zajednice iznosi 6.970 evra, dok je vrednost građevinskih radova izvedenih u potkrovlju iznad radionice 8.715 evra.

Za vreme trajanja bračne zajednice stranke su izgradile i drugu radionicu dimenzija 10,10 h 8,70 m koja je omalterisana spolja i unutra, na kojoj je ugrađeno 6 polovnih drvenih prozora i koja ima vodu i betonirani pod. Na objektu se nalazi metalna krovna konstrukcija. Ukupna vrednost građevinskih radova izvedenih u ovoj radionici iznosi 13.613 evra.

Na kući tuženog izvršeni su radovi detaljno opisani u obrazloženju prvostepene i drugostepene presude.

Postojeći lokal do ulice pregrađen je u pregradnom zidu sa obostranim malterisanjem dimenzija 4 m h 2,60 a pod u jednom lokalu napravljen je od mermera sa izvedenim špatulatom na novopostavljenom zidu do ulice su postavljena dva izloga od eloksirane bravarije i mat stakala. Drugi lokal je okrečen uz moleraj sa špatulatom. U prizemlju kuće postavljena su ulazna hrastova vrata jednokrilna, a na lođi je postavljena ograda koja se sastoji od 4 komada balustrada i izvedena su dva betonska rukohvata. Vrednost radova izvedenih u prizemlju stambenog objekta iznosi 5.764 evra a vrednost radova na spratu iznosi 570 evra. Ukupna građevinska vrednost nepokretnosti u vreme zasnivanja vanbračne zajednice iznosila je 59.860 evra, a u vreme prestanka izlosila je 95.525 evra. Tržišna vrednost nepokretnosti u vreme zasnivanja bračne zajednice iznosila je 71.732 evra, a u vreme bračne zajednice 110.454 evra. Tokom trajanja bračne zajednice posebna imovina tuženog uvećana je za 53,98% odnosno 38.722 evra. U postupku je utvrđeno da su svi ovi radovi izvedeni zajedničkim radom i sredstvima supružnika tokom trajanja vanbračne i bračne zajednice.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 170. i 171. Porodičnog zakona usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužilji po osnovu uvećanja njegove posebne imovine isplati iznos od 2.196.725,50 dinara.

Drugostepeni sud je činjenično stanje prihvatio kao potpuno i pravilno utvrđeno, ali je drugačije primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu u ovom delu.

Pravilno polazeći od člana 170. Porodičnog zakona drugostepeni sud je pravilno preinačio tužbeni zahtev.

Kada je u toku trajanja vanbračne, odnosno bračne zajedince života zajedničkim ulaganjima uvećana vrednost nepokretnosti koja predstavlja posebnu imovinu jednog supružnika, o pravima drugog supružnika se odlučuje primenom odredbe člana 170. PZ. Ovom odredbom propisano je da u slučaju kada je tokom trajanja zajednice života došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Ukoliko je došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima prvo na udeo u toj imovini.

Iz formulacije ove zakonske odredbe proizlazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da supružnici nemaju pravo izbora da li će u slučaju povećanja posebne imovine jednog supružnika tokom trajanja vanbračne odnosno bračne zajednice postaviti zahtev stvarnopravne ili obligacionopravne prirode, već da vrsta zahteva zavisi od toga da li je uvećanje znatno ili neznatno. Kada je uvećanje neznatno, postavlja se zahtev obligacionopravne prirode, a kada je uvećanje znatno tada se postavlja zahtev stvarnopravne prirode, kao što je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Na osnovu izloženog, kako se ostalim navodima revizije pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi u sumnju Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 153. ZPP prema uspehu tužilje u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić