U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Colić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3794/22 od 20.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2024. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv stava drugog, trećeg i četvrtog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3794/22 od 20.09.2022. godine

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3794/22 od 20.09.2022. godine

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36556/20 od 08.02.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplati tužiocu iznos od 777.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.08.2020. godine kao dana presuđenja do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati preko dosuđenog iznosa od 777.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.370.000,00 dinara, odnosno za iznos od 593.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.08.2020. godine kao dana presuđenja do isplate, kao i zbog pretrpljenih duševnih bolova na ime smanjene životne aktivnosti u iznosu od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao neosnovan (stav drugi izreke). Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 165.175,00 dinara u roku o 15 dana od dana prijema pisanog prepisa presude (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3794/22 od 20.09.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36556/20 od 08.02.2022. godine u delu stava prvog izreke, kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplati iznos od 620.000,00 dinara (stav prvi izreke). Preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 620.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 08.02.2022. godine pa do isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 27.08.2020. godine do 08.02.2022. godine kao i zahtev tužioca za isplatu naknade nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, a do iznosa od 777.000,00 dinara dosuđenih pobijanom presudom, odnosno za iznos od 157.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 27.08.2020. godine do konačne isplate, odbijen kao neosnovan (stav drugi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 107.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema (stav treći izreke). Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude (stav četvrti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u celosti, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava .

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i našao da je revizija tužioca izjavljena protiv preinačujućeg dela presude neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je Više javno tužilaštvo u Beogradu 27.06.2018. godine podnelo naredbu za sprovođenje istrage Kti 325/18 zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ, da je rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 228/18 od 27.06.2018. godine prema okrivljenom, ovde tužiocu, na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP određen pritvor koji mu se računa od 25.06.2018. godine kada je lišen slobode, da je rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 228/18 od 25.07.2018. godine, produžen pritvor, te da mu je po navodima iz obrazloženja ovih rešenja pritvor određen i produžen zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom periodu ponoviti krivično delo. Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 228/18 od 10.08.2018. godine prema tužiocu je ukinut pritvor, te mu je izrečena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, a rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp 228/18 od 08.11.2018. godine prema tužiocu je ukinuta mera zabrane napuštanja stana, a naredbom Višeg javnog tužilaštva Kti 325/18 od 01.06.2019. godine obustavljena je istraga koja se vodila protiv ovde tužioca. Iz iskaza tužioca prvostepeni sud je utvrdio da je u pritvoru bio u sobi sa još sedam lica, da su uslovi bili loši, higijena loša, i da nije bilo prozora, da su ga ostali zarobljenici provocirali, da su ga nakon što je izašao iz pritvora svi posmatrali kao kriminalca, žena je htela da ga ostavi, a inače se porodila dok je on bio u kućnom pritvoru, da je dete koje se rodilo imalo zdravstvenih problema i operaciju, a on nije mogao da pomogne, da se osećao nemoćno, da mu u vreme kada je bio u kućnom pritvoru nije bilo odobreno da izađe u šetnju, kada je izašao iz pritvora izgubio je posao, a budući da je droga zbog koje je krivično gonjen nađena u podrumu zgrade u kojoj živi njega je policija vodila po celom kraju i to su komšije videle, tako da su svi mislili da je kriminalac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo i to odredbe člana 584. tačka 1, člana 588. stav 1. i člana 589. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), kao i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da je tužilac u pritvoru proveo 47 dana i 89 dana pod merom zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, da je naredbom Višeg javnog tužilaštva Kti 325/18 od 01.06.2019. godine obustavljena istraga koja se vodila protiv ovde tužioca, da u postupku nije utvrđeno postojanje okolnosti iz člana 574. stav 2. ZKP (nedozvoljene radnje tužioca kojima bi doprineo ili prouzrokovao lišenju slobode), te da su ispunjeni uslovi za dosuđivanje naknade nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 777.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je ocenio da prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo odmeravajući visinu novčane naknade za ove vidove nematerijalne štete, da bi se ista mogla smatrati pravičnom kao satisfakcija za tužioca, imajući u vidu vreme provedeno u pritvoru, te činjenicu da je tužilac veći deo vremena proveo u kućnom pritvoru, odnosno u uslovima koji su daleko lakši od zatvorske atmosfere, pa mu pripada pravična novčana naknada u iznosu od 620.000,00 dinara, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo, pri odlučivanju o zahtevu tužioca.

Naime, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužilac, na osnovu člana 200. stav 1. ZOO, ima pravo na naknadu štete za duševne bolove koje je trpeo u periodu od 136 dana, u kom je neosnovano bio lišen slobode, određivanjem pritvora zbog pokretanja krivičnog postupka protiv njega (47 dana ), a potom izricanja mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor koja je trajala 89 dana, koja je okončana obustavljanjem istrage, i da osnov i pasivna legitimacija tužene da tužiocu naknadi ovu štetu, proizlaze iz člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku. Prilikom odlučivanja o visini novčane naknade, drugostepeni sud je vodio računa o svim okolnostima konkretnog slučaja, a naročito o cilju naknade štete kojom se oštećenom pruža zadovoljenje za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda zbog neosnovanog lišenja slobode.

Vrhovni sud nalazi da nisu osnovani navodi revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom odlučivanja o visini pravične naknade.

Naknada nematerijalne štete, kao oblik otklanjanja štetnih posledica, sastoji se u isplati sume novca kao satisfakcije za pretrpljenu nematerijalnu štetu, s obzirom na to da restitucija po prirodi stvari nije moguća, da bi se kod oštećenog uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Pri tom, ona ne sme biti cilj, već mora biti sredstvo za ublažavanje pretrpljene nematerijalne štete, i ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom (podsticanje lukrativnih motiva ili komercijalizacija ličnih dobara). Utvrđeno činjenično stanje opravdava dosuđivanje pravične novčane naknade za traženi vid nematerijalne štete, primenom člana 200. ZOO. Ocenom svih štetnih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode tužioca, kao i svih okolnosti konkretnog slučaja (stav 1. ovog člana), koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade, i to: godine starosti tužioca u momentu pritvaranja (1975. godište), prirodu i težinu krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, vreme provedeno u pritvoru (47 dana) i još 89 dana zabrane napuštanja stana, posledice lišenja slobode po njegovo porodično stanje, raniji život tužioca i uslove boravka u pritvoru. Vrhovni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud procenio da pravična naknada nematerijalne štete iznosi 620.000,00 dinara, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se u reviziji navodi da je apelacioni sud prenisko odmerio naknadu za ovaj vid štete, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, doneta na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 410. Zakona parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta. Revizija je nedozvoljena ako je: reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, revizija izjavljena preko punomoćnika advokata izuzev kada je stranka advokat, reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju, lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije i ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog Zakona.

Kako je u konkretnom slučaju reviziju podneo tužilac i protiv dela drugostepene presude kojim je potvrđen deo prvostepene presude kojom je usvojen deo tužbenog zahteva (stav prvi izreke drugostepene presude), i kako je tužilac u tom delu uspeo u sporu, to on pravnosnažnu presudu ne može pobijati ovim pravnim lekom, zbog nedostatka pravnog interesa, pa su ispunjeni uslovi za odbačaj revizije u tom delu na osnovu člana 410.stav 2. tačka 4. Zakona parničnom postupku.

Iz svega iznetog, odlučeno je kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković