.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1559/2019
07.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branke Dražić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Bogdanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1464/18 od 11.12.2018. godine, u sednici održanoj 07.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1464/18 od 11.12.2018. godine, kao nedozvoljena.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 1120/15 od 08.12.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 345.600,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 912.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 95.632,00 dinara.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 1464/18 od 11.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako da se obavezuje tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je odgovorio na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je ptrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od konkretno utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, tuženi nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, kao što je spor u konkretnom slučaju, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je sudu 23.10.2015. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiocu ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
