.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1559/2021
03.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Ćosić advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/20 od 15.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/20 od 15.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/20 od 15.10.2020. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 204/18 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 3.060.194,73 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.08.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1166/20 od 15.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 204/18 od 25.09.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka povodom izjavljene žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14, 87/18, 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
O tužbenom zahtevu u ovoj pravnoj stvari nižestepeni sudovi su odlučili primenom pravila o teretu dokazivanja, pa su isti odbili nakon ocene da se u konkretnom slučaju nisu stekli uslovi za povraćaj datog prema pravilima o sticanju bez osnova jer se iz izvedenih dokaza nisu mogle utvrditi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva, imajući u vidu da tužilac nije dokazao da je tuženom ili pravnom prethodniku tuženog dva puta platio isti dug, jednom po osnovu sudskog poravnanja R 963/82 od 28.09.1983. godine, a drugi put po osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu R1 62/18 od 06.09.2013. godine.
Kako odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili novim tumačenjem prava. Tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, koje se utvrđuje dokazima predloženim u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba je podneta 16.01.2016. godine, kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 3.060.194,73 dinara. Prvostepena presuda doneta je 25.09.2019. godine, dok je drugostepena presuda doneta 15.10.2020. godine.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni nalazi da revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
