.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1559/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragoljub Martinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1019/21 od 18.11.2021. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1019/21 od 18.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 428/2020 od 27.01.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocima isplati na ime naknade za korišćenje zemljišta za period od 16.05.2019. godine do 31.08.2019. godine iznos od po 2.963.996,15 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2020. godine do konačne isplate, kao i iznos od po 34.907,13 dinara na ime obračunate kamate, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 396.710,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se tužena obaveže da tužiocima isplati preko dosuđenog iznosa od po 34.907,13 dinara do traženog iznosa od po 61.376,49 dinara, a na ime obračunate kamate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1019/21 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.12.2019. godine, radi naknade štete. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužioca AA je 2.998.903,28 dinara i u odnosu na tužilju BB je 2.998.903,28 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
