Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 142/22 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, delu stava četvrtog kojim je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade imovinske štete isplati 340,00 dinara, kao i u stavovima petom, šestom, sedmom i osmom izreke i u tom delu žalbe stranaka odbijene. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava četvrtog izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava – neovlašćenog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca ...2016. godine, i to fotografije: „Tabla Aćif Efendije“, isplati pored iznosa od 17.615,00 dinara dosuđenog stavom drugim izreke prvostepene presude još 52.845,00 dinara. Trećim stavom izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu devetom izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati 120.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Četvrtim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je profesionalni fotograf i autor fotografije „Tabla Aćif Efendija“, na kojoj je dokumentovana tabla sa likom Aćifa Hadžiahmetovića, koja je okačena na zid ispred kojeg stoji sedam osoba. Fotografija je nastala 09.08.2012. godine u 12,05 časova i veličine je 11,02 MB, dimenzija 5184h3456 i na fotografiji nije označen autor. Navedena fotografija je bez saglasnosti tužioca kao autora objavljena na sajtu tuženog dana ...2016. godine uz tekst pod naslovom: „Uz tablu i odličje za Aćif Efendiju“, i to bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora fotografije u skraćenoj formi, jer je prikazana tabla sa likom Aćifa Hadžiahmetovića koja je okačena na zid ispod koje stoji pet osoba.

Polazeći od ovako utvrđenog činjničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac autor predmetne fotografije, jer je u posedu digitalnog fajla na kome se nalazi originalna fotografija u punom formatu i rezoluciji, pa imajući u vidu da je tuženi neovlašćeno javno saopštio fotografiju u izmenjenoj formi i bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora i bez plaćanja autorske naknade, zaključio da je tuženi povredio tužiočeva imovinska i moralna prava kao autora zbog čega mu pripada naknada imovinske i neimovinske štete, pa je primenom člana 2, 9, 14, 15,17, 19,20,21, 30,43, 204 i 205 Zakona o autorskim i srodnim pravima, odlučio kao u izreci presude.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilan zaključak prvostepenog suda da je tuženi na opisani način povredio autorsko pravo tužioca i da je u obavezi da mu nadoknadi imovinsku i neimovinsku štetu. Međutim, nalazeći da je prvostepeni sud propustio da ceni okolnost da se sporna fotografija tužioca na sajtu tuženog nalazila preko tri godine, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o visini naknade imovinske štete zbog povrede autorskog prava – neovlašćenog javnog saopštavanja autorskog dela tužioca i tužiocu na ime naknade imovinkse štete dosudio iznos od još 52.845,00 dinara, dok je u preostalom delu za naknadu neimovinske štete potvrdio prvostepenu presudu.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tuženog neosnovano pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Zakonom o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016, 66/2019) propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, kao i da se autorskim delom smatra, naročito fotografija (član 2. stav 1. i stav 2. tačka 9.). Autor ima pored ostalih prava, isključivo moralno pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.) i da štiti integritet svog dela suprotstavljanjem izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica i suprotstavljanjem javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, te da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.); kao i isključivo imovinsko pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela kao i na delo nastalo preradom njegovog dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno (član 19.). Autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere (član 30.). Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja je obuhvaćena isključivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom (član 204). Nosilac autorskog prava, može tužbom da zahteva naročito: utvrđenje povrede prava; prestanak povrede prava kao i naknadu imovinske štete (član 205 stav 1. tačka 1. i 5.) i ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava (član 205 stav 2).

U konkretnom slučaju tuženi je bez dozvole tužioca, kao autora, javno saopštio predmetnu fotografiju, i to u nepotpunoj i u izmenjenoj formi, i bez označavanja imena ili pseudonima tužioca kao autora, pa su sudovi osnovano utvrdili primenom člana 2. u vezi 204. i 205. ZASP da je na taj način tuženi povredio moralna autorska prava tužioca, zaštićena članom 15. i članom 17. istog Zakona, kao i da tužilac ima pravo na naknadu neimovinske štete po ovom osnovu.

Nasuprot ovim navodima tuženog, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Tuženi nije saopštio fotografiju tužioca radi izveštavanja o određenom tekućem događaju imajući u vidu da iz okolnosti konkretnog slučaja ne proizlazi da se radi o tekućem događaju i izveštavanju o aktuelnoj temi, dok sporna fotografija datira iz 09.08.2012. godine, a na sajtu tuženog je objavljena ...2016. godine, pa nema mesta primeni izuzetka propisanog navedenom zakonskom odredbom shodno kom je dozvoljeno javno saopštavanje autorskih dela u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade.

Tužilac, kao autor ima pravo i na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, pa mu, u skladu sa članom 19. ZASP, za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica pripada naknada. Kako je tuženi (neovlašćeno) javno saopštio autorsko delo tužioca, bez plaćanja autorske naknade u periodu od četiri godine (fotografija na sajtu tuženog objavljena ...2016. godine), to je pobijanom odlukom pravilno obavezan da tužiocu plati ukupno 70.460,00 dinara (vrednost fotografije od 50 poena, 1 poen je 1,00 evro i koja se u slučaju globalnog korišćenja cena se može uvećati za 200%, kao u konkretnom slučaju), u skladu sa pregledom minimalnih cena fotografija ULPUDUS-a i saglsno članu 155, 185, 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima.

Visina neimovinske štete pravilno je odmerena pobijanom odlukom i to u visini od 25.000,00 dinara zbog povrede prava na naznačenje imena i po 25.000,00 dinara zbog povrede prava na zaštitu integriteta dela zbog saopštavanje autorskog dela tužioca u nepotpunoj i u izmenjenoj formi. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade, drugostepeni sud je odlučio uz adekvatnu ocenu značaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi, te je vodio računa i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković