Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se suštinski vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P2 227/20 od 17.02.2021. godine, maloletno dete stranaka VV, rođena ...2019. godine, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci BB, a uređen je model viđanja deteta sa ocem AA, tako što će dete provoditi u domaćinstvu oca svaku drugu nedelju u kontinuitetu od 3 do 4 sata i to u prisustvu majke, sve do navršenih 18 meseci života deteta, nakon adaptacije deteta i oca, bez prisustva majke dva puta nedeljno tako što bi otac dolazio u domaćinstvo majke i provodio vreme sa detetom, uz viđanje deteta i oca i dalje nedeljom kako je prethodno navedeno, tako što će majka dete dovoditi u domaćinstvo oca i vraćati ga nakon vremena predviđenog za model viđanja, svaku krsnu slavu oca – Svetog Nikolu i rođendan oca. Prema nalazu i mišljenju organa starateljstva od 18.04.2022. godine, maloletna VV je uredno, čisto, negovano i lepo uhranjeno dete, koje je majci privrženo u potpunosti i sa njom provodi najviše vremena. Od prve godine života kod deteta su konstatovani astma i atopijski dermatitis, a zbog osetljivog zdravstvenog stanja nije uključena u vrtić, jer bi u kolektivu češće bila bolesna. Tužilac živi sa ocem, u spratnoj kući površine oko 180 m2, u potpunosti opremljenoj i funkcionalnoj, čija je higijena u potpunosti adekvatna i raspolaže prostorom opremljenim savremenim nameštajem gde je sve prilagođeno detetovom uzrastu i potrebama. Posle više savetodavnih razgovora sačinjen je plan usluga sa ciljem da se dete uredno razvija u skladu sa kalendarskim uzrastom i ovim planom su bili predviđeni kontakti deteta sa ocem u kontrolisanim uslovima, u prostorijama odeljenja, dati su opisi vremena koje je tužilac u prostorijama odeljenja proveo sa maloletnim detetom i koji su vrlo pozitivni. Prema mišljenju ograna starateljstva, u interesu je maloletnog deteta da ostvaruje redovne kontakte sa ocem. Opservacijom je konstatovano da je otac u odnosu na dete topao, blag, nežan, da se u detetovom prisustvu o majci lepo izražava, razume njenu potrebu da bude uz majku i prepoznaje trenutak kada detetu u kontrolisanim uslovima postaje opterećenje. U skladu sa navedenim, organ starateljstva je u svom mišljenju dao predlog modela viđanja određen kao u izreci prvostepene presude.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu načina održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, ceneći najbolji interes maloletnog deteta, posebno uzrast, pol, emocionalne, razvojne potrebe deteta i prihvatili model održavanja ličnih kontakata predložen od strane organa starateljstva, pa su u smislu člana 6. stav 1, 61. stav 1., 77. stav 3. i 266 stav 1. Porodičnog zakona usvojili tužbeni zahtev.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona, kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Članom 266. istog zakona propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Način održavanja ličnih odnosa uređen odlukom suda može biti izmenjen ako je to potrebno u interesu deteta prema njegovom uzrastu, razvojnim, obrazovnim i vaspitnim potrebama, kao i potrebama deteta za ličnim odnosom i kontaktom sa roditeljem sa kojim ne živi. Opravdanost zahteva za izmenu modela održavanja ličnih odnosa uslovljena je pre svega najboljim interesom maloletnog deteta. Stručno mišljenje organa starateljstva sud je dužan da pribavi shodno članu 270. Porodičnog zakona, koje sud ceni u sklopu svih dokaza i okolnosti koje ukazuju na najbolji interes maloletnog deteta.

U konkretnom slučaju, otac je u odnosu na dete topao, blag, nežan, u detetovom prisustvu o majci lepo izražava, razume njenu potrebu da bude uz majku, pa polazeći od navedenog, kao i mišljenja ograna starateljstva da je u interesu maloletnog deteta da ostvaruje redovne kontakte sa ocem, pravilno su, i po nalaženju ovog suda, nižestepeni sudovi izmenili raniji model viđanja maloletnog deteta i oca na način koji pogoduje najboljem interesu deteta i njegovim razvojnim potrebama.

Neosnovani su navodi revizije da model viđanja kojim je uređen kontakt tužioca sa maloletnom detetom nije prilagođen zdravstvenom stanju, biološkim i psihofizičkim potrebama deteta, da je pogrešno cenjen nalaz i mišljenje organa starateljstva jer je zanemarena činjenica da članovi tima za decu i omladinu GCSR nisu kompetentni da se bave procenom zdravstvenog stanja. Kada je u pitanju najbolji interes deteta sud procenjuje sve okolnosti konkretnog slučaja, sposobnost roditelja da kroz komunikaciju sa detetom zadovolji potrebe deteta, vodeći računa između ostalog i o zdravstvenom stanju deteta. Nižestepeni sudovi su, imali u vidu zdravstveno stanje mal. VV, atopiski dermatitis i astmu, potrebu za posebnom negom i pažnjom, pa su najbolji interes deteta procenjivali u odnosu na roditeljske kapacitete oca i njegovu sposobnost da omogući higijenski adekvatne uslove boravka deteta, kao i svu potrebnu negu i pažnju, a u sklopu sa tim i lekarsku preporuku prolongiranja polaska deteta u vrtić, što se odnosi na boravak deteta u kolektivu, a ne na odvijanje ličnih odnosa deteta i oca, imajući pri tome u vidu i da je ovaj način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem svakako podložan kontroli od strane nadležnog organa starateljstva, sve u cilju zaštite interesa maloletnog deteta.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio žalbene navode u odnosu na osporavanje kompetentnosti lica koja su cenila roditeljske kapacitete tužioca i ineres mal. deteta da ostvaruje kontakte sa ocem u izmenjenom modelu, koji razlozi su jasni i prhvatljivi i za ovaj sud.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić