U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Glogonjac, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Miona Delić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3059/21 od 06.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 16.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3059/21 od 06.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1317/2015 od 25.02.2021. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se utvrdi da je ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 3R 839/09 od 19.11.2009. godine i Aneks ugovora zaključen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu R3 449/13 od 22.03.2013. godine, između pokojnog GG, kao primaoca izdržavanja i tužene VV, kao davaoca izdržavanja (stav prvi izreke). Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se raskine Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu 3R 839/09 od 19.11.2009. godine i Aneks ugovora zaključen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu R3 449/13 od 22.03.2013. godine, između pokojnog GG, kao primaoca izdržavanja i tužene VV, kao davaoca izdržavanja (stav drugi izreke). Obavezani su tužioci da solidarno tuženoj isplate iznos od 2.312.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3059/21 od 06.05.2022. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1317/15 od 25.02.2021. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postpuka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je odgovorila na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se neosnovano ukazuje u reviziji. Drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode i time postupio u smislu odredbe člana 396. stav 1. i 2. ZPP. Revizijskim navodima osporava se ocena dokaza odnosno posledično utvrđeno činjenično stanje, ali odredbom člana 407. stav 2. ZPP propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, GG je rođen ...1925. godine, a preminuo je ...2014. godine na poslovnom letu iz Ženeve. GG je bio u braku sa DD, koji brak je razveden 2008. godine i iz kog braka imaju troje dece, ovde tužioce i ćerku ĐĐ, bio je uspešan poslovni čovek, radno aktivan sve do smrti, stekao je imovinu velike vrednosti u zemlji i inostranstvu, pokretne i nepokretne stvari i akcije više privrednih društava. Tužena i on su bili u dugogodišnjoj emotivnoj vezi od 2000. godine do njegovog razvoda braka sa DD 2008. godine, nakon čega je zasnovana vanbračna zajednica, a zatim su zaključili brak 10.02.2010. godine iz kog nisu imali zajedničke dece i koji je trajao do GG smrti 2014. godine.

Tužena je u svojstvu davaoca izdržavanja sa pok. GG, kao primaocem izdržavanja, zaključila Ugovor o doživotnom izdržavanju 19.11.2009. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem 3R 839/09. Članom 1. ugovora konstatovano je da je primalac izdržavanja na dan zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju vlasnik 400 tj 80% akcija Stena Real Estate Corporation, Registration number C-5895 kod Ministarstva inostranih poslova Republike Liberije utvrđenih dana 20.10.2004. godine, na taj način da se broj akcija ne može menjati bez jednoglasne odluke skupštine akcionara tog privrednog društva. Članom 2. konstatovano je da primalac i davalac izdržavanja žive u dugogodišnjoj vanbračnoj zajednici, pri čemu davalac izdržavanja vodi brigu o svim potrebama primaoca izdržavanja, kao i o održavanju zajedničkog domaćinstva i ovim ugovorom uspostavljaju zajednicu života. U slučaju prekida zajednice života od strane davaoca izdržavanja, ovaj ugovor se raskida i od tog dana ne proizvodi nikakva pravna dejstva. Članom 3. ugovoreno je da se davalac izdržavanja obavezuje da će živeti i preuzete obaveze izvršavati u zajedničkom domaćinstvu sa primaocem izdržavanja i pri tome se doživotno brinuti o zadovoljavanju njegovih potreba, negovati ga tokom daljeg zajedničkog života i eventualne bolesti, obezbediti mu lekove, brinuti se o redovnom lečenju i svakodnevnim uobičajenim potrebama, voditi računa o higijeni, pripremati hranu, kao i da će ga nakon smrti sahraniti u njegovoj porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu i dati podušja po kanonima Srpske Pravoslavne Crkve. U članu 4. u stavu 1. primalac izdržavanja izjavljuje da živi u zajednici i u zajedničkom domaćinstvu sa davaocem izdržavanja kojem u slučaju smrti na ime izvršavanja obaveze iz člana 3. ovog ugovora prenosi u svojinu 120 akcija, tj 30% njegovog vlasništva nad „Stenom“ koji se sastoji od 400 akcija, tj 80% imovine tog privrednog društva u stanju u kojem se budu zatekli u momentu njegove smrti. Stavom 2. ugovoreno je da će primalac izdržavanja iz poslednje tranše delimične ili potpune realizacije odnosno naplate svojih 400 akcija, tj 80% imovine „Stene“ izdvojiti na poseban račun koji će otvoriti u dogovoru sa davaocem izdržavanja i iznos od najmanje 3.000.000 evra oročenih do pravnosnažnosti raskida ili do ispunjenja ovog ugovora. Članom 5. stavom 1. ugovoreno je da će oročenim sredstvima iz 2. stava člana 4. ovog ugovora u iznosu od najmanje 3.000.000 evra primalac izdržavanja raspolagati u slučaju i do eventualnog pravnosnažnog raskida ugovora od strane davaoca izdržavanja, a stavom 2. da će oročenim sredstvima iz 2. stava člana 4. ovog ugovora u iznosu od najmanje 3.000.000 evra davalac izdržavanja raspolagati od momenta ispunjenja ovog ugovora, odnosno od trenutka smrti primaoca izdržavanja.

Aneksom ugovora o doživotnom izdržavanju, zaključenim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 22.03.2013. godine u predmetu R3 449/13 konstatovano je da navedeni ugovor ostaje na snazi u svim odredbama na strani oba ugovarača, te da su primalac i davalac izdržavanja u potpunosti zadovoljni izvršavanjem tog ugovora, zbog čega zaključuju i Aneks ugovora kojim se menja član 4. stav 1. Ugovora o doživotnom izdržavanju, tako da glasi: „Primalac izdržavanja u trenutku smrti prenosi u svojinu davaocu izdržavanja 155 akcija tj. 38,75% njegovog vlasništva nad „Stenom“ koje se sastoje od 400 akcija, tj 80% imovine tog privrednog društva u stanju u kojem se budu zatekle u momentu prenosa svojine, a sve ostale odredbe Ugovora o doživotnom izdržavanju ostaju nepromenjene“. Prilikom zaključenja Ugovora o doživotnom izdržavanju i Aneksa ugovora, postupajući sudija je ugovor pročitala ugovaračima koji su saglasno izjavili da žele overu ugovora i da je isti izraz njihove slobodne volje i želje.

ĐĐ, kao davalac izdržavanja je sa ocem pok. GG u svojstvu primaoca izdržavanja zaključila Ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R3 1057/2010 dana 03.03.2010. godine kojim se davalac izdržavanja obavezala da sudeluje u obezbeđivanju hrane, odeće, obuće, rublja, medicinske pomoći u slučaju bolesti, održavanju lične higijene staništa, kao i da posle smrti primaoca izdržavanja sahrani u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu i da podušja po kanonima Srpske Pravoslavne Crkve, a primalac izdržavanja se obavezao da joj u trenutku svoje smrti prenese u svojinu petosoban stan broj .., u ... broj .. u Beogradu, 220 akcija, tj 44% od ukupne imovine Stena Real Estate Corporation, Registration numbkod Ministarstva inostranih poslova Republike Liberije utvrđenih dana 20.10.2004. godine i porodične memorabilije bliže opisane u ugovoru. Navedeni ugovor raskinut je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R3 2910/10 dana 09.06.2010. godine, zaključenjem sudskog poravnanja uz konstataciju da učesnici u postupku nemaju nikakvih međusobnih potraživanja. Potom su sačinili novi Ugovor o doživotnom izdržavanju koji su overili pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R 3682/10 od 10.11.2010. godine, prestacije davaoca izdržavanja iz ovog ugovora su identične onima iz prethodnog raskinutog Ugovora o doživotnom izdržavanju od 03.03.2010. godine, dok se primalac izdržavanja obavezao da u trenutku smrti prenese davaocu u svojinu 220 deonica, tj 44% od ukupne imovine, odnosno 55% od svojine imovine u Stena Real Estate Corporation, Registration kod Ministarstva inostranih poslova Republike Liberije utvrđenih dana 20.10.2004. godine, kao i memorabilije, a ovaj ugovor je sporazumno raskinut pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R 1343/11 dana 20.06.2011. godine uz konstataciju da stranke nemaju nikakvih međusobnih potraživanja iz navedenog ugovora i da su sve svoje međusobne odnose povodom navedenog ugovora potpuno regulisali. Nakon toga, zaključili su Ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R 1345/11 dana 19.10.2011. godine kojim je konstatovano da je primalac izdržavanja vlasnik stana broj .. desno u ... broj .. u Beogradu, površine 110 m2 kao i 400 od ukupno 500 deonica Stena Real Estate Corporation, Registration kod Ministarstva inostranih poslova Republike Liberije utvrđenih dana 20.10.2004. godine, te da je jedini vlasnik porodičnih memorabilija bliže opisanih u ugovoru. Davalac izdržavanja se obavezala da će sudelovati u obezbeđivanju hrane, odeće, obuće, rublja, medicinske pomoći u slučaju bolesti, održavanju lične higijene prebivališta, kao i u slučaju smrti u organizaciji sahrane primaoca izdržavanja u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu i podušja davati po kanonima Srpske Pravoslavne Crkve, dok se primalac izdržavanja obavezao da u trenutku smrti prenese u svojinu davaocu izdržavanja opisni stan i 220 deonica u pomenutoj firmi, kao i porodične memorabilije na dalje raspolaganje. Aneks navedenog ugovora zaključen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 25.03.2013. godine u predmetu R3 445/13 kojim je konstatovano da su primalac i davalac izdržavanja u potpunosti zadovoljni izvršavanjem ugovora i da u članu 5. ugovora dodaju četvrti stav kojim primalac izdržavanja u trenutku smrti prenosi u svojinu davaocu izdržavanja još 25 deonica iz stava 1. člana 1. ugovora. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu P 360/15 od 03.12.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB kojim je traženo da se utvrdi da je ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen i overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu R3 1345/11 od 19.11.2011. godine, između pok. GG, kao primaoca i tužene ĐĐ kao davaoca izdržavanja i Aneks ugovora o doživotnom izdržavanju zaključen i overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R3 445/13 od 25.03.2013. godine, a stavom drugim odbijen je i eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se raskine navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju i Aneks tog ugovora.

GG je u vreme zaključenja predmetnog ugovora bio poslovno sposobna osoba, svesna svojih postupaka i radnji, nije bolovao od trajnih ili privremenih duševnih bolesti i bio je normalne organizacije ličnosti.

Potvrdom o bonitetu od 01.10.2012. godine koja je izdata od strane Republike Liberije – Ministarstva spoljnih poslova potvrđeno je da je privredno društvo za nekretnine „Stena“ registarski broj C-5895 uredno osnovano i da je počelo legalno postojanje, kao liberijsko nerezistentno domaće privredno društvo od 16.05.1972. godine, da isto nije predmet postupka za sudsko raspuštanje, niti je predmet proglašenja opoziva prema Zakonu o privrednim društvima i da se radi o privrednom društvu dobrog boniteta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su Ugovor o doživotnom izdržavanju od 19.11.2009. godine i Aneks ugovora od 22.03.2013. godine, zaključeni na osnovu saglasnih izjava volje ugovornih strana sada pok. GG, kao primaoca izdržavanja i tužene, te da isti nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, da imaju dopušten osnov u vezi sa predmetom obaveze koji je određen odnosno odrediv i da su zaključeni u zakonom propisanoj formi. Nižestepeni sudovi su ocenili da pobuda za zaključenje ugovora nije nedopuštena u smislu člana 53. Zakona o obligacionim odnosima, jer ugovor nije simulovan i nije zaključen u cilju lišavanja tužilaca naslednih prava na imovini obuhvaćenoj ugovorom, da ugovor nije nemoralan i zbog toga ništav samo iz razloga što je primalac izdržavanja bio u poznoj dobi u vreme zaključenja predmetnog ugovora, te da nije zaključen uz odsustvo aleatornosti. Nižestepeni sudovi su zaključili da je tužena ispunjavala ugovorne obaveze u celosti i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 124. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom osporava pravilnost primene materijalnog prava i zaključci na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u ovoj pravnoj stvari.

Članom 51. Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. List SFRJ", br. 29/78, 39/85, 57/89 i "Sl. List SRJ" 31/93), propisano je da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov (stav 1). Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (stav 2). Članom 52. istog zakona, propisano je da ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Članom 53. ZOO, propisano je da pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost (stav 1). Ali, ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva (stav 2). Članom 103. istog zakona, propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Članom 194. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 101/2003), propisano je da se ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani (stav 1). Članom 195. ovog zakona, propisano je da ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od sudije koji je dužan da pre overe pročita strankama ugovor i primaoca izdržavanja naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. U suprotnom, ugovor je ništav.

Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezan, teretan, aleatoran ugovor, za čije zaključenje je predviđena stroga forma. Osim toga, ovaj ugovor se zaključuje i s obzirom na posebna svojstva ličnosti (intuitu personae).

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, jer je pokojni GG u vreme zaključenja ugovora i aneksa ugovora bio poslovno sposoban, jer su ugovor i aneks ugovora zaključeni u zakonom propisanoj formi, u svemu u skladu sa odredbama 194. i 195. Zakona o nasleđivanju. Suprotno revizijskim navodima, ugovor i aneks imaju dopušten osnov, nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, niti je u konkretnom slučaju nedopuštena pobuda dovela do zaključenja ugovora.

U suštini, revizijski navodi se svode na tezu da su predmetni Ugovor o doživotnom izdržavanju i aneks ugovora, simulovani pravni poslovi koji za cilj imaju da isključe tužioce iz nasleđivanja i u tome da je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju nejasno i protivurečno određen i da su zbog toga ugovor o doživotnom izdržavanju i aneks ugovora ništavi.

I po stanovištu Vrhovnog suda, predmetni ugovor i aneks ugovora, nisu simulovani pravni poslovi, zaključeni sa ciljem da tužioce isključe iz nasleđivanja. Ugovor o doživotnom izdržavanju između sada pokojnog GG i njegove supruge VV, zaključen je sa ciljem da obezbedi ulogu tužene u brizi i pomoći da njegove potrebe i nadalje budu zadovoljene na odgovarajući način, što je ona i činila do kraja njegovog života. Upravo okolnost da GG sa tužiocima nije bio u bliskim odnosima, jer nisu prihvatili tuženu, da su se sa ocem retko viđali, a da se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje sa osobama u koje primalac izdržavanja ima poverenja, na koju može da se osloni da će ga negovati i voditi brigu o njemu u starosti i bolesti, vodi ka motivima da zaključi sa tuženom ugovor. Sada pokojni GG je sa tuženom imao odnos poverenja i skladnu zajednicu života, pa stoga i očekivanje da će mu pružiti adekvatno izdržavanje. Pobuda za zaključenje ovog ugovora i aneksa ugovora je bila obezbeđivanje sigurnosti u pružanju nege i pomoći, briga o njegovoj ličnosti u svakom pogledu, zbog čega je izabrao za zaključenje ugovora osobe sa kojima je imao bliske odnose, a to su tužena i ćerka ĐĐ. U prilog tom zaključku ide i utvrđena činjenica da GG nije raspolagao celokupnom imovinom koja ulazi u njegovu zaostavštinu, već su za nasleđivanje preostala značajna sredstva od kojih se izdvajaju vila „Manaser„ i akcije privrednog društva „Manaser Establishment Investments“, potraživanje za stan u Parizu (350.000 evra), iznos od 2.400.000 dolara, potraživanje iz presude Osnovnog suda u Kotoru . Bez uticaja na punovažnost ugovora je i okolnost da je GG posedovao imovinu velike vrednosti, u smislu da je on imao sredstava za izdržavanje i vođenje života po standardu koji je želeo, jer obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju podrazumevaju brigu o primaočevoj ličnosti od strane osoba sa kojima ga vezuje osobita bliskost, pa ovaj ugovor često ima socijalnu i porodičnu dimenziju.

Neosnovani su revizijski navodi o tome da je Ugovor o doživotnom izdržavanju sa ankesom ništav u smislu člana 47.Zakona o obligacionim odnosima, jer mu je predmet obaveze neodređen. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju sa aneksom 155 akcija, tj. 38,75% vlasništva GG nad Privrednim društvom „ Stena“, tj 80% imovine navedenog privrednog društva. Te akcije su po činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda postojale u vlasništvu GG u trenutku zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa ugovora, a kasnija eventualna raspolaganja akcijama u njegovom vlasništvu ne utiču na punovažnost ugovora, pri činjenici da tužioci nisu dokazali da je GG raspolagao akcijama za života.

Stoga su neosnovani revizijski navodi o ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i aneksa tog ugovora zbog toga što je simulovan pravni posao. Neosnovani su i revizijski navodi da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora, jer je ugovor izvršavan u skladu sa saglasnim izjavama volja ugovornih strana od trenutka zaključenja ugovora do trenutka smrti GG.

Vrhovni sud je ocenio i ostale revizijske navode kao neosnovane, jer suštinski predstavljaju ponavljanje žalbenih navoda na koje je drugostepeni sud odgovorio, a čije razloge prihvata i ovaj sud. U većini preostalih revizijskih navoda osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i osporava ocena dokaza iz člana 8 ZPP, zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. sav 2. ZPP.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. ZPP.

Sud je u stavu drugom izreke, odbio zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji , jer sastav odgovora na reviziju nije bio neophodan trošak, na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić