OBAVEZUJE se tužena da na ime troškova parničnog postupka tužiocima, kao solidarnim poveriocima, isplati iznos od 450.500,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici P 24/19 od 14.02.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje suvlasničkih udela tužilaca na označenim katastarskim parcelama, upisanim u list nepokretnosti .. KO ... selo, što bi tužena bila dužna priznati i trpeti upis suvlasničkog prava tužilaca u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama na navedenom zemljištu. Drugim stavom izreke obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1434/22 od 17.05.2022. godine, donetom nakon održane rasprave u drugostepenom postupku, prvim stavom izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Mionici P 24/19 od 14.02.2020. godine. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje po osnovu održaja suvlasničkih udela tužilaca na katastarskim parcelama upisanim u list nepokretnosti broj .. KO ... selo, što bi tužena bila dužna priznati i trpeti upis suvlasničkog prava tužilaca na označenom zemljištu, u katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama. Trećim stavom izreke obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Četvrtim stavom izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ista bude razmotrena primenom člana 404. ZPP.

Razmatrajući izjavljenu reviziju primenom člana 403. stav 2. tačka 3. u vezi sa članom 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija dozvoljena i osnovana, te s obzirom da je doneta nakon održane rasprave u drugostepenom postupku, nije bilo razloga da se ista razmatra kao izuzetno dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnom prethodniku tužilaca, pokojnom EE, bivšem iz ..., primenom Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu su tokom 1954. godine oduzete katastarske parcele ukupne površine 24ha 17a 69m2. Po stupanju na snagu Zakona o načinu i uslovima priznanja prava i vraćanju zemljišta koje je u društvenu svojinu prešlo po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskaciojom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (u daljem tekstu Zakon o vraćanju zemljišta), unuk ranijeg vlasnika, u ovom postupku prvobitni tužilac VV, dana 02.04.1991. godine je Komisiji Opštine Mionica podneo zahtev za vraćanje predmetnog zemljišta. U vreme stupanja na snagu Zakona o vraćanju poljoprivrednog zemljišta, navedene katastarske parcele bile su u posedu DP „Mionica“, čiji se direktor saglasio sa usmenim predlogom članova Komisije da se zemljište preda u državinu VV, koji je na taj način u posed spornih nepokretnosti uveden novembra 1991. godine. Komisija Opštine Mionica nikada nije donela konačno rešenje o vraćanju navedenih katastarskih parcela koje od 1991. godine pravni prethodnik tužilaca i tužioci lično nesmetano drže i obrađuju.

Dokazima izvedenim na raspravi otvorenoj u drugostepenom postupku – izveštajem katastra nepokretnosti i veštačenjem, utvrđeno je da je deo spornog poljoprivrednog zemljišta pravnom prethodniku tužilaca EE oduzet 1954. godine, da je deo dobijen u zamenu za katastarske parcele koje prvobitnom tužiocu VV nisu mogle biti vraćene, a za deo katastarskih parcela koje tužioci imaju u državini, isti nisu dostavili dokaz o načinu sticanja prava svog pravnog prethodnika EE na istima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da se tužiocima ne može pružiti tražena pravna zaštita, jer kod nesporne činjenice da predmetne katastarske parcele oni lično i njihovi pravni prethodnici u posedu drže od 1991. godine, tužioci nisu mogli biti savesni s obzirom da imaju saznanje da po zahtevu prvobitnog tužioca VV za vraćanje zemljišta nadležni organ, Komisija Opštine Mionica, nije odlučila konačnim rešenjem donetim u zakonom predviđenom postupku. Okolnost da Komisija opštine Mionica nadležna za odlučivanje o zahtevu za vraćanje zemljišta, godinama unazad više ne postoji, po stanovištu drugostepenog suda bez uticaja je na odluku u ovoj parnici s obzirom da je zbog ćutanja administracije tužiocima bila dostupna ustavna žalba usled povrede prava na imovinu.

Vrhovni sud nije prihvatio kao pravilnu revizijom pobijanu drugostepenu presudu, nalazeći da je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 1. Zakona o vraćanju zemljišta („Službeni glasnik RS“ br. 18/91...42/98) propisano je da će se zemljište oduzeto po osnovu Zakona o poljoprivrednim zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanja zemlje poljoprivrednim organizacijama („Službeni list SNRJ“ broj 22/53, Službeni list SFRJ broj 10/65, Službeni glasnik SRS broj 51/71 i 53/73 i Službeni list SAP Vojvodina broj 26/72) i zemljišta konfiskovanog zbog neizvršavanja obaveza i obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu, vratiti u svojinu ranijem sopsteveniku i njegovim pravnim sledbenicima pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Stavom 2. istog člana propisano je da je predmet vraćanja zemljište koje se na dan podnošenja zahteva nalazi u društvenoj svojini.

Članom 2. tog zakona propisano je da postupak po zahtevu za vraćanje zemljišta vodi i rešenje donosi komisija koju obrazuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na predlog Skupštine opštine.

Prvobitni tužilac, sada pokojni VV je Komisiji Opštine Mionica zahtev za vraćanje zemljišta oduzetog njegovom dedi EE tokom 1954. godine, podneo dana 02.04.1991. godine i u posed predmetnog zemljišta je uveden novembra 1991. godine posredstvom navedene Komisije. Tokom perioda svog rada, navedena Komisija o njegovom zahtevu nije odlučila, a više od 15 godina unazad ista ne postoji.

Pravni prethodnik tužilaca i tužioci lično, kao pravni sledbenici pokojnog EE, držaoci su predmetnih katastarskih parcela od novembra 1991. godine i u posed su uvedeni od strane članova Komisije za vraćanje zemljišta Opštine Mionica i uz saglasnost direktora Društevnog preduzeća „Mionica“, koje je do tada zemljište koristilo i koje je u međuvremenu otišlo u stečaj.

Članom 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 6/80 sa izmenama i dopunama“ „Službeni list SRJ“ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115705) propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivnjem, dok je stavom 2. istog člana propisano da se pravo svojine stiče i odlukom državnih organa na način i pod uslovima određenim zakonom.

Članom 28. stav 2. Zakona propisano je da savesni i zakoniti držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svijine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina, stavom 4. istog člana propisano je da savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina, a stavom 5. istog člana propisano je da naslednik postaje savesni držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavesni držalac, a naslednik za to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa.

Prvobitni tužilac VV, njegovi pravni sledbenici i pravni sledbenici pokojnog EE u savesnoj su državini predmetnih katastarskih parcela od novembra 1991. godine od kada ih nesmetano obrađuju. Posed na ovim katastarskim parcelama, koje skupa imaju površinu 23.73.43 hektara (prema rešenju Narodne Republike Srbije, Narodnog odbora Sreza Valjevskog – Komisije za poljoprivredno zemljišni fond broj 36 od 01.03.1954. godine EE je oduzeto zemljište površine 24.17.69 ha), pokojni VV nije samovlasno stekao već je u posed uveden od strane članova opštinske komisije koji su bili nadležni za donošenje konačne odluke o vraćanju zemljišta po njegovom zahtevu, do čega tokom rada komisije nije došlo. Kod ovakvog stanja stvari, odsustvo formalnog rešenja o vraćanju zemljišta ne može biti od uticaja na osnovanost istaknutog tužbenog zahteva, odnosno tužiocima se ne može uskratiti tražena pravna zaštita ni u odnosu na katastarske parcele koje po navedenom rešenju od 01.03.1954. godine nisu oduzete od EE i koje prvobitnom tužiocu VV nisu predate u postupku komesacije. Sticanje svojine održajem je originarni način pribavljanja prava vlasništava, za koji je bitna savesnost sticaoca koja se shodno članu 72. stav 3. u vezi sa stavom 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pretpostavlja.

Protivno stanovištu drugostepenog suda, teret dokazivanja nije bio na strani tužilaca već na strani tužene koja shodno članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP nije ponudila dokaze u prilog nesavesnosti tužilaca i njihovih pravnih prethodnika, a uverenje parničnih stranaka o tome da drže sopstveno zemljište podržano je nesmetanim obrađivanjem istog u periodu dužem od tri decenije.

Na osnovu izložene pravne argumentacije, primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1, 154. i 163. stav 1. i 2. ZPP tužiocima je priznat iznos od po 10.500,00 dinara za sastav tužbe i dva pravna obrazložena podneska, iznos od 13.500,00 dinara za pristup advokata na pet održanih ročišta, iznos od po 9.750,00 dinara za pristup advokata na sedam neodržanih ročišta u periodu dok je zastupao samo jednu stranku, kao i iznos od 18.000,00 dinara za pristup advokata na jedno održano ročište i iznos od 41.250,00 dinara za sastav jednog pravno obrazloženog podneska nakon što je u parnicu stupilo više tužilaca (troškovi prvostepenog postupka), iznos od 82.500,00 dinara za sastav žalbe, iznos od po 18.000,00 dinara za pristup advokata na četiri održana ročišta, iznos od po 9.750,00 dinara za pristup advokata na šest neodržanih ročišta (troškovi drugostepenog postupka). Revizijski troškovi tužiocima nisu dosuđeni, jer shodno članu 163. stav 2. ZPP nisu bili opredeljeni.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković