Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15661/2022
26.07.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Vesne Subić, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Nadežde Vidić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod Surdulica“, koga zastupa Opštinski pravobranilac, radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 924/22 od 13.04.2022. godine, u sednici održanoj dana 26.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 924/22 od 13.04.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 924/22 od 13.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 924/22 od 13.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužioca AA iz s. ..., od 01.01.2021. godine za ponavljanje postupka u predmetu Višeg suda u Vranju Gž 883/19 kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova nastalih povodom predlog za ponavljanje postupka, kao neosnovani.

Protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 924/22 od 13.04.2022. godine tužilac je podneo reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP-a.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

U konkretnoj pravnoj stvari tužilac je tražio ponavljanje postupka po predmetu Višeg suda u Vranju Gž 883/19. Citiranom presudom, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice u stavu prvom izreke, u delu u kom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa na ime više plaćenih komunalnih usluga za mesec januar 2010. godine u visini od 163.030,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do 20.04.2015. godine pa do isplate, a preinačena je presuda Osnovnog suda u Surdulici P 714/2018 od 13.12.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu po osnovu neosnovanog obogaćenja još iznosa od 836.070,00 dinara, a na ime više naplaćenog iznosa za komunalne usluge za period od 01.12.2008. godine do 31.12.2009. godine. Preinačena je i presuda u delu koji reguliše troškove postupka, pa je obavezan tužilac da tuženom isplati na ime troškova postupka 32.200,00 dinara, kao i troškova drugostepenog postupka u visini od 15.800,00 dinara. Tužilac je podneo zahtev za ponavljanje postupka na osnovu člana 426. stav 1. tačka 9. i 10. ZPP-a, pozivajući se na presudu Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu Rev 3411/2020 od 16.12.2020. godine, nalazeći da je tom odlukom u istoj činjeničnopravnoj stvari rešeno na drugačiji način i da je istom praktično rešeno prethodno pitanje iz člana 12. ZPP-a. Viši sud u Vranju je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz razloga što se ne može zaključiti da je tom odlukom rešeno prethodno pitanje u smislu člana 12. ZPP-a, a osim toga predmetna odluka je doneta po pravnosnažnom okončanju postupka u ovom predmetu u vezi kog se predlaže ponavljanje postupka, pa u svakom slučaju ne može imati svojstvo nove činjenice ni neki od novog dokaza u smislu člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP-a. Iz izvedenog proizilazi da je o ovom pravu tužioca (vezano za ponavljanje postupka) odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kome je odlučeno o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pravilno je zaključio nižestepeni sud da se kroz odluku Vrhovnog kasacionog suda na koju se poziva tužilac ne rešava prethodno pitanje u smislu člana 12. ZPP-a jer se prethodno pitanje može rešavati samo u okviru određenog predmeta. Osim toga, činjenično stanje u tom predmetu je drugačije u odnosu na činjenično stanje u vezi koga se traži ponavljanje postupka iz čega proizilazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novim tumačenjem prava, tako da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se u ovom postupku prihvata odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljeno.