.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15709/2022
21.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, Marije Terzić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., Republika ..., čiji je zajednički punomoćnik Mladen Vasić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovno javno tužilaštvo u Vranju, koje zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1986/21 od 20.07.2022. godine, u sednici održanoj 21.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1986/21 od 20.07.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1986/21 od 20.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2538/21 od 02.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiljama solidarno na ime nužnih izdataka krivičnog postupka kod OJT Vranje u predmetu Kt 1616/15 isplati 117.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2019. godine do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj na ime troškova parničnog postupka solidarno plate 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1986/21 od 20.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom izreke, tako što su obavezane tužilje da tuženoj na ime troškova parničnog postupka solidarno plate 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezane su tužilje da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka solidarno plate 18.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za isplatu nužnih izdataka krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan donošenjem oslobađajuće presude, a pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilja kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, radi ujednačavanja sudske praske, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Sporno pravno pitanje na koje ukazuje revident – pitanje prava okrivljenih da potraživanje naknade nužnih izdataka krivičnog postupka ostavruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije rešava se u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja. Obrazloženja nižestepenih presuda u skladu su sa postojećom sudskom praksom i vladajućim pravnim shvatanjem u tumačenju i primeni materijalnog prava - člana 265. i 266. Zakonika o krivičnom postupku. Tužilje uz reviziju nisu dostavile presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, dok utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu u ovoj pravnoj stvari tužilje su podnele 20.12.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 117.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
