Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene druge bitne povrede postupka na koje se u reviziji tužilje ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je punomoćjem overenim pred Opštinskim sudom u Rumi Ov. 57777/2008 od 03.11.2008. godine ovlastila ovde tuženog da u njeno ime započne proces deeksproprijacije, za potpisivanje dokumenata, podnošenje zahteva i sve druge radnje u vezi sa nekretninama na parcelama broj .., .., i .. u KO ..., a istim je ovlastila tuženog da je zastupa u svim njenim pravnim poslovima kod suda i drugih državnih organa radi zaštite i ostvarenja njenih prava i da preduzme sve pravne radnje i upotrebi sva zakonom predviđena sredstva kod sticanja, otuđenja ili naplate nekretnina, koje ovlašćenje je neograničenog trajanja i važi do opoziva. Rešenjem Opštine Pećinci, Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti od 13.07.2009. godine ovde tužilji vraćeno je pravo vlasništva na kat. parc. .. KO ... . Punomoćjem overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogrdau 1/3 Ov. 10094/09 od 30.09.2009. godine tužilja je ovlastila tuženog da može u njeno ime i za njen račun da zaključi predugovor i ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, iste overi u sudu, da može odrediti i primiti kupoprodajnu cenu i u tu svrhu kod banke po svom izboru otvoriti u ime tužilje ili u svoje ime račun kojim može slobodno raspolagati, dati izjavu o prijemu kupoprodajne cene, može dati „klauzula intabulandi“, može predati nepokretnost kupcu u posed i preduzeti sve druge potrebne radnje radi prodaje opisane nepokretnosti. Nakon toga između tužilje u svojstvu prodavca, koju je po punomoćju Ov. 5777/08 zastupao ovde tuženi i preduzeća „Alfursan“ DOO Beograd u svojstvu kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Pećincima pod Ov. br. 3077/2009 od 28.09.2009. godine. Predmet kupoprodaje je kat. parc. broj .. KO ... u površini od 85,63 ara, a kupoprodajna cena je 86.000 evra. Ugovorom je konstatovano da je prodavac primio od kupca deo kupoprodajne cene u iznosu od 17.000 evra i to transferom sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca, dok će ostatak od 69.000 evra kupac isplatiti prodavcu transferom sa deviznog računa kupca na devizni račun prodavca najkasnije do 28.10.2009. godine. Izjavom overenom pred Opštinskim sudom u Pećincima Ov. 3724/2009 od 27.11.2009. godine koju je za tužilju dao ovde tuženi po punomoćju Ov. 5777/2008 potvrđeno je da je tužilja od kupca primila celokupni iznos kupoprodajne cene od 86.000 evra. Pravnosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu R2 420/15 od 16.06.2016. godine tužilji je izrečena mera potpunog lišenja poslovne sposobnosti. Rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Rakovica od 28.11.2016. godine, tužilja je stavljena pod starateljstvo, a za staratelja je postavljen ujak BB.

Dalje je utvrđeno da tužilja od 2012. godine boluje od šizofrenije. Zbog toga je i pokrenut postupak za potpuno lišenje njene poslovne sposobnosti. Tužilja tvrdi da joj ostatak od 69.000 evra nikada nije isplaćen, što tuženi demantuje, a istakao je prigovor zastarelosti potraživanja, tj da je protekao rok od 10 godina. Ugovor je zaključen 28.09.2009. godine. Ostatak novca kupac je trebalo da preda 27.11.2009. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.05.2021. godine. Kako je protekao desetogodišnji rok u kojem je tužilja mogla da traži ostvarenje svog potraživanja, to je tuženi istakao da je potraživanje zastarelo.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, zbog zastarelosti. Potraživanje na koje je tužilja imala pravo je počelo da teče od 27.11.2009. godine, kada je kupac trebalo da izvrši isplatu ostatka kupoprodajne cene, a koja bi se izvršila preko njenog punomoćnika. Tužilja je tužbu podnela 17.05.2021. godine. Iz toga proizilazi da je protekao desetogodišnji rok u kojem je tužilja imala mogućnost da prinudnim putem ostvari svoje potraživanje. Pri tome je sud zaključio da je bez značaja činjenica da je tužilji određen staralac rešenjem Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Rakovica dana 28.11.2016. godine, jer zastarelost potraživanja nije nastupila u roku od dve godine od dana kada je dobila zastupnika – 28.11.2018. godine, već je zastarelost nastupila kasnije 27.11.2019. godine. Nalazi da je zastarelost nastupila i primenom odredbi člana 371. i 385. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključuje da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je u trenutku podnošenja tužbe 17.05.2021. godine protekao desetogodišnji rok u kojem je tužilja imala mogućnost da prinudnim putem ostvaruje svoje potraživanje, s obzirom da je potraživanje nastalo dana 27.11.2009. godine. Činjenica da je tužilji postavljen staralac dana 28.11.2016. godine, ne može doprineti osnovanosti tužbenog zahteva tužilje, jer iako se zastarelost u ovakvim slučajevima shodno članu 385. stav 2. ZOO pomera za dve godine (do 28.11.2018. godine), nastupila je 28.11.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, jer je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost potraživanja. Naime, prema odredbi člana 385. stav 1. ZOO predviđeno je da: 1) zastarevanje teče prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Stavom 2. istog člana propisano je da: „međutim, zastarelost potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od kada su postala potpuno poslovno sposobna, ili od kada su dobila zastupnika“. U konkretnoj situaciji, tužilja je stavljena pod starateljstvo 28.11.2016. godine, kada joj je za staratelja postavljen ujak BB. Od tog dana, naredne dve godine, produžen je rok trajanja zastarelosti, što znači da je isti istekao dana 28.11.2018. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta tek 17.05.2021. godine tj. nakon isteka roka od 10 godina od dana kada je počeo da teče rok za ispunjenje obaveze tj. od 27.11.2009. godine. Odredbe člana 385. ZOO su odredbe koje se odnose na posebne slučajeve, a između ostalog i na lica koja su lišena poslovne sposobnosti i u ovakvim slučajevima ta odredba ima prevagu nad primenom odredbe člana 383. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi iz revizije da je u ovom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 383. ZOO. Takođe, ne može se prihvatiti navod iz revizije da taj rok treba računati od 27.11.2009. godine (kao momenat davanja izjave da je tužilja namirena), sa dodatkom od četiri godine te da je (vreme od početka pokretanja postupka za lišenje poslovne sposobnosti do postavljanja staraoca) te da bi zastarelost nastupila tek 2023. godine. Ovo zato što se početak roka računanja zastarelosti mora vezati za dan kada je obaveza za isplatu kupoprodajne cene nastala, a to je 27.11.2009. godine. Opšti rok zastarelosti je određen na period od 10 godina. Shodno članu 385. ZOO moguć je i zastoj roka zastarelosti – dve godine, ako bi zastarelost nastupila pre isteka dodatnog roka predviđenog članom 385. ZOO, pa bi rok zastarelosti mogao biti produžen. U ovom slučaju zastarelost tužiljinog potraživanja nije nastupila u roku od dve godine od dana kada je dobila zastupnika dana 28.11.2016. godine, već kasnije, dana 27.11.2019. godine.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijano pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković