.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15710/2023
05.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Irena Đurić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 1050/22 od 01.11.2022. godine, u sednici održanoj 05.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 1050/22 od 01.11.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 1050/22 od 01.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu Prr1 155/20 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu K 2442/11 isplati iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova iznos od 37.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gžrr 1050/22 od 01.11.2022. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu Prr1 155/20 od 09.06.2022. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, iz čega sledi da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u kome je tužilac imao položaj oštećenog lica, u visini imovinskopravnog zahteva koji je tužilac postavio u tom postupku. O tužbenom zahtevu, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem iskazanim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda o primeni odredbi člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni navedenih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse. Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete, tužilac je podneo 28.07.2020. godine a vrednost predmeta spora je 37.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
