Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu pravnosnažnu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005...6/2015) i našao da je revizija neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu P2 888/17 od 25.07.2019. godine razveden je brak parničnih stranaka, maloletna deca su poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem kao roditeljem sa kojim ne žive na način da će se viđanje odvijati svakog utorka i četvrtka od 10,30 do 14,00 časova, tj. od 17,30 do 21,00 čas u zavisnosti od smenskog rada oca, svake druge nedelje u periodu od 11,00 do 20,00 časova, na dan krsne slave oca i očevog rođendana, drugog dana dečijih rođendana, verske i državne praznike deca će naizmenično provoditi kod jednog i kod drugog roditelja, dan krsne slave majke i njenog rođendana maloletna deca će provoditi sa majkom i sa njom će provoditi po deset dana tokom zimskog i tokom letnjeg raspusta u kontinuitetu. Istom presudom određen je doprinos koji će otac plaćati na ime izdržavanja maloletne dece. Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu dao je konačan predlog modela održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem u skladu sa procenjenim potrebama dece, uvažavajući njihov kalendarski uzrast i specifičnost svakog deteta ponaosob. Stručni tim je predložio da viđanje maloletne dece sa ocem bude svake prve i treće sedmice u mesecu sredom od 16,30 do 20,00 časova i od subote u 10,30 časova do nedelje u 20,00 časova; svake druge i četvrte sedmice u mesecu utorkom i četvrtkom od 16,30 do 20,00 časova, naizmenično na državne i verske praznike koji se proslavljaju u Republici Srbiji, na dan krsne slave i rođendana oca, dok će dan krsne slave i rođendana majke, kao i deset dana tokom zimskog i deset dana tokom letnjeg raspusta maloletna deca provoditi u kontinuitetu sa majkom, a po prethodno blagovremenoj najavi uz preuzimanje i vraćanje dece ispred stana u kome žive sa majkom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 6. stav 1, 61. stav 1. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, a u vezi Konvencije UN o pravima deteta, izmenio prethodnu sudsku odluku o održavanju ličnih odnosa tužioca i maloletne dece u pogledu termina viđanja utorkom i četvrtkom, kao i vikendom prve i treće sedmice u mesecu, dok je u preostalom delu odluka ostala neizmenjena.

Drugostepeni sud je delimično prihvatio razloge kojima se prvostepeni sud rukovidio pri određivanju novog modela održavanja ličnih odnosa tužioca sa maloletnom decom, ali je rukovodeći se najboljim interesom dece kao i njihovim uzrastom i svakodnevnim obavezama, skratio vreme koje će tužilac provoditi sa decom (kako utorkom i četvrtkom u nedelji kada ne radi popodne, tako i svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu). Svoju odluku je delimično zasnovao na modelu viđanja koji je predložio Centar za socijalni rad.

Tužilac izjavljenom revizijom osporava odluku u pogledu određenog vremena viđanja sa maloletnom decu, smatrajući da skraćivanje vremena koje će deca provoditi sa njim (sa tri i po sata na dva sata utorkom i četvrtkom) nije u interesu dece i da će to remetiti njihovu dosadašnju organizaciju u održavanju ličnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana, propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

Ova obaveza preuzeta je i članom 6. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005, 72/2011 i 6/2015), kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Prema odredbi člana 61. stav 1. ovog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta prema odredbi člana 266. stav 1. Porodičnog zakona., dok je prema odredbama člana 270. istog zakona sud dužan da, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava u tumačenju i primeni pravnog standarda najboljeg interesa deteta. Naime, najbolji interes deteta kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene i to uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, te emotivne potrebe. Navode revizije da je sud pogrešno procenio najbolji interes dece stranaka pri odlučivanju da skrati vreme njihovog viđanja sa ocem Vrhovni sud ne prihvata kao osnovane, budući da je drugostepeni sud obrazlažući takvu svoju odluku naveo da se rukovodio prvenstveno uzrastom dece (koji su mlađeg školskog i predškolskog uzrasta), te njihovim dnevnim ritmom i obavezama. Pri tome je delimično prihvaćen model viđanja predložen od strane nadležnog centra za socijalni rad, budući da njihov predlog i mišljenje ne obavezuje sud, već doprinosi sudskoj proceni najboljeg interesa dece.

U konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da je doneta pravilna odluka u pogledu vremenskog perioda koji će otac provoditi sa decom, koja je u svakom slučaju podložna izmeni u slučaju da se promene oklonosti kojima se sud rukovodio prilikom odlučivanja.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić