.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 157/2021
15.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1155/20 od 01.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1155/20 od 01.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 697/19 od 06.02.2020. godine, u prvom stavu izreke obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, isplati 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U drugom stavu izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate. U trećem stavu izreke tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1155/20 od 01.10.2020. godine usvojena je žalba tužene i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu, na ime naknade štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, isplati 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom i na odredbu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
O reviziji tužioca nije odlučivano na osnovu člana 404. ZPP (posebna revizija) zato što je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2. ZPP).
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je učestvovao u oružanim sukobima na teritoriji Republike Hrvatske u periodu od juna 1991. godine do 31.08.1991. godine, jer je bio na odsluženju redovnog vojnog roka u VP ... . Tada je obavljao poslove raščišćavanja barikada, odnosno razminiravanja i miniranja područja u Vukovaru. Dana 31.08.1991. godine je sa svojom jedinicom otišao u Osijek kako bi očistili put od mina pod dejstvom neprijateljske vatre. U povratku su napadnuti od strane Zbora narodne garde pa je tada jedan projektil pogodio borbeno oklopno vozilo - transporter u kome se nalazio tužilac i još nekoliko vojnika i jedan od vojnika je raznesen. Tužilac je pogođen gelerom u vrat, a dobio je i druge povrede. Narednog dana vojnici su transportovani helikopterom na VMA. Tužilac je u septembru 1991. godine lečen na VMA, a zatim je bio na kućnom lečenju i zbog ovog događaja su već tada kod njega počele da se javljaju psihičke tegobe i da mu se narušava psihičko zdravlje. Postraumatski stresni poremećaj je tužiocu dijagnostikovan prilikom lekarskog pregleda dana 02.02.2014. godine. Tužilac je lečen od 21.10.2014. godine do 07.11.2014. godine na psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u ... . Kraj lečenja tužioca je bio 07.11.2014. godine jer je tada otpušten iz bolnice.
Tužbom podnetom 29.05.2019. godine tužilac je tražio naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti. Tužena je osporila tužbeni zahtev i isticanjem prigovora zastarelosti (član 360. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima).
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i zbog zastarelosti tužiočevog potraživanja odbio njegov tužbeni zahtev.
Nematerijalna šteta koju tužilac potražuje u ovom sporu posledica je oružanih sukoba na delu teritorije bivše SFRJ, u kojima je tužilac određeno vreme učestvovao i kao pripadnik oružanih snaga te države.
Šteta prouzrokovana pripadnicima bivše JNA u oružanim sukobima sa paravojnim formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne skupštine Organizacije Ujedinjenih Nacija (22.05.1992. godine) prouzrokovana je krivičnim delom oružane pobune iz člana 124. KZJ, pa njeno potraživanje zastareva u roku od 15 godina propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to delo (član 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Ovaj rok je objektivnog karaktera i počinje da teče od dana izvršenja krivičnog dela (član 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), a zastarelost nastupa protekom poslednjeg dana tog roka (član 362. Zakona o obligacionim odnosima). Zastarevanje ne teče (zastoj) za sve vreme za koje oštećenom poveriocu - tužiocu, zbog oružanih sukoba ili neposredne opasnosti takvih sukoba na području njegovog prebivališta, nije bilo moguće da sudskim putem zahteva dosudu naknade štete (član 383. Zakona o obligacionim odnosima).
S obzirom na izloženo, tužiočevo potraživanje je zastarelo jer je protekao objektivni rok od 15 godina u kojem zastareva krivično gonjenje krivičnog dela oružane pobune iz člana 124. KZJ, računajući od dana izvršenja krivičnog dela dana 22.05.1992. godine do podnošenja tužbe dana 29.05.2019. godine.
Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.
Kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti (duži od pet godina), primenjuje se privilegovani rok zastarelosti potraživanja naknade štete u trajanju roka za zastarelost krivičnog gonjenja. Rok zastarelosti krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo izvršeno. Kod produženog krivičnog dela rok zastarelosti počinje teći od dana kada je izvršeno poslednje krivično delo koje ulazi u sastav produženog krivičnog dela, a kod trajnih krivičnih dela rok zastarelosti počinje da teče od prestanka protivpravnog stanja. S obzirom da se u tom slučaju ne primenjuje rok zastarelosti propisan članom 376. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, na čijoj primeni tužilac istrajava tokom postupka i u reviziji, saznanje za štetu i njenog učinioca nema značaja za zastarelost štete prouzrokovane krivičnim delom. Tužilac je naknadu štete mogao tražiti samo do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja krivičnog dela oružane pobune, u roku od 15 godina od izvršenja tog krivičnog dela. U odnosu na tužioca nije postojao zastoj u računanju zastarelosti potraživanja jer je i u vreme i nakon povređivanja imao prebivalište u Republici Srbiji. Zbog toga je prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze naknade štete, u smislu člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
