Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1573/2021
16.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB i VV obojica iz ..., čiji su punomoćnici Božidar Mikulić i Ištvan Nađ advokati iz ..., protiv tuženog GG iz ..., osnivača samostalne prevozničke radnje - Autoprevoznik GG, preduzetnik iz ..., čiji su punomoćnici Jovanka Đaković i Živko Berćan advokati iz ..., radi isplate duga po tužbi i sticanja bez osnova po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 805/20 od 03.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 805/20 od 03.11.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 805/20 od 03.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 61/14 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je precizirani i preinačeni tužbeni zahtev tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu AA iznos od 910.358,80 dinara, tužiocu BB iznos od 454.145,92 dinara i tužiocu VV iznos od 335.955,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 25.12.2009. godine do isplate, kao i da im solidarno nadoknadi troškove spora u iznosu od 1.429.212,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo zahteva kojim su tužioci tražili zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka počev od dana prvostepenog presuđenja pa zaključno sa danom izvršnosti. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se obaveže tužilac AA na isplatu stečenog bez osnova u iznosu od 1.294.580,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.02.2010. godine do isplate, uz naknadu troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 805/20 od 03.11.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 61/14 od 13.11.2019. godine preinačena, tako što je odbijen zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 910.358,80 dinara, 454.145,92 dinara i 335.955,30 dinara počev od 25.12.2009. godine do 13.11.2019. godine, a preinačena je i odluka o troškovima postupka tako što je obaveza tuženog da solidarno naknadi tužiocima troškove postupka snižena sa dosuđenog iznosa od 1.429.212,80 dinara na iznos od 955.417,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u preostalom usvajajućem nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu i delu odluke o protivtužbenom zahtevu, a žalba tuženog u preostalom delu odbijena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) je izuzetno pravno sredstvo ograničeno razlozima zbog kojih se može izjaviti (pogrešna primena materijalnog prava) i uslovljeno potrebom da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navodi tuženog ne opravdavaju potrebu da se dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji, ni po jednom od osnova predviđenih članom 404. stav 1. ZPP. Naime, u konkretnom sporu ne postoje pravna pitanja koja su od opšteg interesa ili su u interesu ostvarenja ravnopravnosti građana. Uz reviziju nisu priložene suprotne presude, donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, da bi se o posebnoj reviziji odlučivalo radi ujednačavanja sudske prakse, a nema ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tuženog nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta spora po tužbi, određena prema visini tužbenog zahteva svakog od tužilaca posebno, kao i vrednost predmeta spora po protivtužbi očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, koja je u smislu navedene odredbe merodavna za dozvoljenost revizije. U konkretnom slučaju, nema mesta primeni tačke 2. stava 2. navedenog člana, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, jer se ta odredba ne primenjuje u slučaju kada je drugostepeni sud preinačio samo odluku o zateznoj kamati.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.