Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. ZPP.

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo predviđeno članom 404. ZPP. Navedenom odredbom propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu presudu ovog suda Rev 5214/2022 od 07.06.2022. godine, donetu u istom činjenično-pravnom sporu, kojom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete, posebna revizija tuženog je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji tuženog, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na strani tuženog ja nastala obaveza da tužiocu isplaćuje penziju od 24.12.2016. godine, od kada je postao korisnik prava na starosnu penziju, a tuženi je tu obavezu ispunio sa zakašnjenjem, tek 10.03.2017. godine. Veštačenjem je obračunata visina zatezne kamate od dospelosti iznosa mesečne penzije pa do isplate, u ukupnom iznosu od 752,74 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženog na naknadu štete u visini zakonske zatezne kamate na isplaćeni iznos penzija tužioca od 24.12.2016. godine do dana njene isplate, primenom člana 154, 155, 295. i 186. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud smatra da je stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 5. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču, ostvaruju i koriste pod uslovima i na način utvrđen tim zakonom. Radi se o ličnim pravima (član 6. stav 1. Zakona) koja se ne stiču po samom zakonu, već odlukom - rešenjem tuženog o priznavanju prava na penziju, koje se donosi na zahtev osiguranika. Tim rešenjem se, osim prava na penziju, utvrđuje i njena visina. Zbog toga osiguranik tek donošenjem rešenja kojim mu je priznato pravo na penziju stiče pravni osnov za svoje potraživanje. To potraživanje pre donošenja rešenja nije, kao takvo, ni postojalo a nije bilo ni dospelo. Tek sa donošenjem i pravnosnažnošću rešenja uspostavlja se pravni osnov za isplatu penzije, pa se od tog dana može raspravljati o eventualnom zadocnjenju u ispunjenju obaveze i potraživanju zatezne kamate.

U konkretnom slučaju, rešenje o priznavanju prava na penziju i njenoj visini doneto je 14.02.2017. godine, a zaostale penzije su isplaćene 10.03.2017. godine. Imajući u vidu da je odredbom člana 108. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano da se penzije i novčane naknade utvrđuju u mesečnim iznosima i isplaćuju unazad, tužilac neosnovano potražuje zateznu kamatu na iznose penzije od 24.12.2016. godine do isplate, zbog čega su nižestepene odluke preinačene i tužbeni zahtev odbijen.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji, pa mu na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celokupnog postupka, prema ostvarenom uspehu u sporu i opredeljenom troškovniku, i to za sudske takse za žalbu i drugostepenu odluku u iznosu od po 1.900,00 dinara, prema važećoj Taksenoj tarifi, pa troškovi ukupno iznose 3.800,00 dinara.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 165. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom i trećem presude.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, u delu koji se odnosi na troškove postupka, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o ovoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu, koja ne odstupa od sudske prakse po ovom pitanju. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Revizijom tužioca pobija se drugostepeno rešenje kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić