.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15798/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Urošević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Loznice, koga zastupa Gradski pravobranilac, radi utvrđenja povrede prava ličnosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1677/22 od 09.03.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1677/22 od 09.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu Gž 1677/22 od 09.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Užicu P 447/21 od 26.09.2022. godine, ovaj sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo je sve sprovedene radnje i odbacio tužbu (uz otkazivanje prethodno zakazanog ročišta).
Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 1677/22 od 09.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. istog zakona za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava u situaciji kada su nižestepeni sudovi pravilno našli da nisu nadležni za odlučivanje o tužbenom zahtevu kojim se traži utvrđenje povreda prava koja su Ustavom zagarantovana ljudska prava, već da je odlučivanje o tome u nadležnosti Ustavnog suda shodno članu 82. Zakona u Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/2007...92/2023).
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je odlučio kao u stavom prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 420. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1). Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2). Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja navedenih u stavovima 3, 4. i 5. istog zakonskog člana, ali tim zakonskim rešenjima nije obuhvaćeno pravnosnažno rešenje o odbačaju tužbe zbog nenadležnosti suda.
Kako je pobijanim rešenjem drugostepenog suda potvrđeno rešenje prvostepenog suda kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu, uslov da bi revizija protiv ovog rešenja bila dozvoljena ceni se prema odredbi člana 420. stav 2. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
U imovnsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, ista se utvrđuje na osnovu određene ili plaćene sudske takse. Kako je u konkretnom slučaju određena taksa od 950,00 dinara (taksa na rešenje), kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 1.900,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao novčani cenzus za dozvoljenost revizije. Zbog toga je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
