Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Dobrile Strajina i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca DOO ''7. juli Sirig'' iz Siriga, koga zastupa Miodrag Vojnović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3496/19 od 05.09.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3496/19 od 05.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3496/19 od 05.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 618/19 od 27.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac vlasnik i korisnik parcele br. .., ukupne površine 1 ha 18 a 41 m2, koja je upisana u LN .., KO Sirig, te da se tužena obaveže da trpi da se ovo vlasničko i korisničko pravo tužioca upiše u LN, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3496/19 od 05.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pitanja od opšteg interesa.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionionog suda navedeni uslovi za odlučivanje o podnetoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj nisu ispunjeni. Nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Do primene instituta posebne revizije ne dovodi svaka eventualna pogrešna primena materijalnog prava, već samo ona od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja. Na konkretno utvrđeno činjenično stanje, materijalno pravo je pravilno primenjeno i to odgovarajuće odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojima je uređen pravni institut sticanja svojine po osnovu održaja, na koje su se pozvali nižestepeni sudovi. S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, rešenje spora ne zavisi od odgovora na pitanja koja je revident u posebnoj reviziji označio kao sporna. Nižestepeni sudovi su spor rešili primenom odgovarajućih odredaba Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine (''Službeni glasnik RS'', br. 49/92 .. 54/96, 62/2006), a prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se u revizijskom postupku ne može osporavati, tužilac nije dostavio zadovoljavajući dokaz o teretnom sticanju sporne nepokretnosti, zbog čega je zaključeno da je ona stečena po osnovu Zakona o agrarnoj reformi i propisima o nacionalizaciji poljoprivrednog zemljišta, te predstavlja državnu svojinu. Uostalom, tužilac nije dokazao da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena, pošto je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 22.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je označena u iznosu od 1.000.000,00 dinara, koji je ispod graničnog iznosa merodavnog za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu odredbe člana 413. ZPP, u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić