Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1582/2024
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojnograđevinski centar „Beograd“, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, protiv tuženog AA iz ... čiji je punomoćnik Ratko Korlat, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18608/18 od 20.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18608/18 od 20.01.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 18608/18 od 20.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 18608/18 od 20.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 1935/15 od 26.07.2018. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 45.178,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.03.2009. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu za isplatu potraživanja po osnovu duga iz pravnog odnosa zakupa, odbijanjem tužbenog zahteva, u činjenično-pravnoj situaciji da su tužilac kao zakupodavac i tuženi kao zakupac zaključili ugovor o zakupu stana, kojim je tuženi preuzeo obavezu da osim zakupnine plaća zajedničke komunalne troškove i troškove održavanja stambene zgrade, da je tužilac po osnovu zaključenih ugovora sa JKP „Beogradske elektrane“ platio celokupan dug za grejanje za zgradu u kojoj je i predmetni stan, i da od tuženog potražuje utuženi iznos na ime plaćenog dugovanja za troškove grejanja za period 27.06.2007. godine (kao dana useljenja tuženog) do 31.12.2008. godine, uz ocenu suda da je navedeno potraživanje tuženog zastarelo prema odredbi člana 374 Zakona o obligacionim odnosima, jer potraživanje tužioca prema tuženom ima prirodu regresnog potraživanja.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja, kao i navode iznete u reviziji, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pravnosnažnom presudom je odlučeno o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja u pravnom odnosu zakupa, a prema odrebi člana 375. Zakona o obligacionim odnosima, te pozivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava i na razloge za primenu odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisan rok zastarelosti od 10 godina, ne predstavlja osnov relevantan za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz izloženih razloga, pošto nema pravnih pitanja koja bi nalagala potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 05.05.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 45.178,19 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković