Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 162/22 od 10.05.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje nije propisana kao revizijski razlog, po članu 407. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa su neosnovani revizijski navodi o bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su bili u braku u kom je rođeno zajednično dete maloletna VV ... godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 176/16 od 13.05.2016. godine, razveden je brak parničnih stranaka i maloletno dete je povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a otac je obavezan da doprinosi izržavanju deteta i uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 441/17 od 08.12.2017. godine, izmenjen je model održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i oca, tako što je isti proširen, pa je dete provodilo vikende sa ocem, kada je bio u prilici da uoči probleme kod deteta koji se tiču govora i strahova. Otac je reagovao obraćanjem Centru za socijalni rad, koji je napravio plan po kome će roditelji raditi kako bi se otklonile govorne mane deteta, umanjio strah i izvršila njena socijalizacija. U toku savetodavnog rada sa roditeljima, jedan od koraka koje su roditelji preduzimali na osnovu uputa organa starateljstva bio je da se dete odvede kod dečijeg psihijatra na pregled, što je i učinjeno u Domu zdravlja ..., gde je psihijatar dr DD 17.12.2018. godine na osnovu pregleda utvrdila dijagnozu-socijalna anksioznost deteta. Tužena je osporavala navedenu dijagnozu, pa je po uputu pedijatra pribavila mišljenje specijaliste dečije psihijatrije Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti ..., koji nije konstatovao da kod maloletnog deteta postoji socijalna anksioznost. Maloletno dete je u ... ustanovi bilo na logopedskom tretmanu gde nije napredovala, pa je rad nastavljen sa logopedom u privatnoj praksi i uočen je napredak deteta, a nakon težeg adaptivnog perioda, kao i svako drugo dete koje ulazi u vrtićku grupu, VV se uključila u rad u kome je aktivno učestvovala, imala je drugarice koje je izdvajala i sa kojima se privatno družila. Dete se razvija u skladu sa svojim godinama, a probleme na koje je otac ukazivao dete je prevazišlo uz tretmane kod logopeda, pošla je u školu, gde uredno izvršava svoje obaveze, interaktivna je, lepo čita i druži se sa drugom decom, što govori da dete ima socijalne veštine i da pored pritiska kojem je izloženo zbog sudskog postupka napreduje u školi i nema vidnih posledica koje se tiču učenja i izvršavanja obaveza. Ocenom stručnog mišljenja Organa starateljstva utvrđeno je da majka adekvatno brine o maloletnom detetu, da je dete u porodici majke bezbedno i zbrinuto i da ne postoji ni jedan indikator koji bi ukazivao da majka svoje roditeljsko pravo zloupotrebljava i da ga neadekvatno vrši. U novoj proširenoj porodici majke, dete je prihvaćeno od strane očuha, gde ima adekvatne uslove za život, smeštaj, ishranu, higijenu i fizički obezbeđen prostor. Nema indikatora da je dete ugroženo, niti da majka vrši nasilje nad maloletnim detetom, niti postoji bilo koji oblik zlostavljanja od strane majke. Iz dostavljenih izveštaja utvrđeno je da i pored prevelikog stresa kojem je bila izložena tokom sudskog postupka, devojčica je vesela, spontana i komunikativna, ali da je konstatni sukob između roditelja izazvao emocionalnu tenziju i stvorio uslovni refleks, tako što svoje postupke upodobljava kako bi udovoljila roditeljima, jer očigledno nema otpor ni prema jednom roditelju i voli i oca i majku.

Veštačenjem od strane Komisije veštaka Klinike za neurologiju i neuropsihijatriju za decu i omladinu u Beogradu, utvrđeno je da maloletno dete nije duševno zaostala osoba ni u kom stepenu, da ne boluje ni od kakve trajne duševne bolesti niti privremenog duševnog poremećaja, da su intelektualne sposobnosti maloletnog deteta u granicama prosečnih stečenih znanja u skladu sa uzrastom i da aktuelno mentalno funkcionisanje i razvojna postignuća odgovaraju uzrastu deteta. Dete je usvojilo socijalne norme u komunikaciji. Oba roditelja poseduju kapacitete da zadovolje razvojne potrebe maloletnog deteta, ali im je percepcija razvojih potreba deteta unekoliko „iskrivljena“, a sposobnost da odgovore na iste umanjena pod uticajem aktuelne „bitke za starateljstvo“. Kod maloletnog deteta postoji emotivna vezanost za oba roditelja, izražena lojalnost prema njima i veoma se trudi da održi balans ne samo između roditelja nego i u proširenoj porodici. Oba roditelja nemaju znakove i simptome bilo kakve duševne bolesti, niti privremene ili druge duševne poremećenosti koje bi isključivale ili kompromitovale podobnost za vršenje roditeljskog prava. Polazeći od aktuelnih potreba deteta, pre svega adaptiranosti i kontinuiteta odrastanja uz majku, ali i razvojnih psiholoških potreba, Komisija veštaka je saglasna da promena roditelja ne bi bila u najboljem interesu maloletne VV, uzimajući u obzir njeno dosadašnje iskustvo, važne životne događaje koji su imali stresogeni potencijal, kao što je razvod braka, odlazak oca, majka je u međuvremenu zasnovala novu bračnu zajednicu, rodila još jedno dete i preselila se, te međusobni konflikt oko starateljstva u koji je i maloletno dete uključeno, što bi zahtevalo dodatno angažovanje njenih raspoloživih resursa za adaptaciju na nove situacije, što nije u najboljem interesu maloletnog deteta. Pored toga, u razvojnom smislu neophodna je potreba češćih kontakata maloletne VV sa ocem i u tom kontekstu predloženo je proširenje modela viđanja deteta sa roditeljem kome dete nije povereno na način koji je precizno opisan, a što je i dati predlog nadležnog Organa starateljstva, nakon izvršenog veštačenja.

Privremeni kolizijski staratelj maloletnog deteta se izjasnio da se majka od momenta opservacije kada je dete povereno njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, na adekvatan način stara o potrebama i prepoznaje potrebe maloletnog deteta, da to stanje nije promenjeno i da nema elemenata za delimično lišenje roditeljskog prava. I po stručnom mišljenju Organa starateljstva procenjeno je da ne postoje uslovi za izmenu ranije odluke o poveravanju maloletnog deteta majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, niti za lišenje roditeljskog prava majke (potpunog ili delimičnog), niti postoji bilo kakav oblik zloupotrebe prava i zanemarivanja dužnosti iz sadržine roditeljskog prava od strane majke, a po izjašnjenju kolizijskog staratelja svako prolongiranje postupka samo zbunjuje dete i iz razgovora sa detetom se stiče utisak da detetu nije prijatno uplitanje konstantnih terenskih poseta, dolazaka itd. Pored toga, kolizijski staratelj maloletnog deteta se saglasio sa predloženim modelom viđanja, nalazeći da je određen u odnosu na procenu stručnjaka i potrebe deteta, te da je na roditeljima da realizuju ovakav model viđanja kroz poboljšanu komunikaciju, kao i da se nivo poremećenih odnosa između roditelja svede na minimum, a sve u najboljem interesu maloletnog deteta.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je na tako utvrđeno činjenično stanje, pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen osnovni i eventualni tužbeni zahtev tužioca za izmenu prethodne sudske odluke o poveravanju maloletnog deteta, kao i potpuno, odnosno delimično lišenje roditeljskog prava majke i izricanje mera zaštite od nasilja u porodici.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona). U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i odluka suda mora biti zasnovana na oceni najboljeg interesa deteta koji je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti u konkretnom slučaju. Pravnosnažna sudska odluka o vršenju roditeljskog prava može se izmeniti ako su se u međuvremenu promenile okolnosti na kojima je zasnovana prethodna odluka i ako je to u najboljem interesu deteta u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stučno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270. PZ).

Prema članu 81. stav 1. Porodičnog zakona (PZ), roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava, pri čemu su u stavu drugom i trećem navedeni primeri zloupotrebe prava iz sadržine roditeljskog prava i grubog zanemarivanja dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Po članu 82. istog zakona roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava. Sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona, tako što je u stavu prvom određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Po članu 198. stav 1. tog zakona protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojima se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju adekvatnom ocenom nalaza i mišljenja Komisije veštaka i stručnog mišljenja nadležnog Organa starateljstva utvrđeno je da u najboljem interesu maloletnog deteta nije izmena ranije odluke o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Uzimajući u obzir potrebe maloletnog deteta, pre svega adaptiranost i kontinuitet odrastanja uz majku, ali i razvojne psihološke potrebe, kao i dosadašnje iskustvo deteta o važnim životnim događajima koji su imali visok stresogeni potencijal, ovakva promena bi za nju predstavljala još jedan adaptacioni zahtev koji bi u ovom trenutku bio opterećujući i zahtevao bi dodatno angažovanje njenih raspoloživih resursa, pored već prisutnih i razvojno uslovljenih (početak škole i adaptacija). Pored toga, kod utvrđenih činjenica da se dete u sredini u kojoj živi sa majkom oseća sigurno, da je adaptirano, da ostvaruje pozitivne obrazovne rezultate, da majka poseduje odgovarajuće roditeljske kapacitete da prepozna i na zadovoljavajući način reaguje na potrebe maloletnog deteta, a posebno na potrebe deteta da u njenom odrastanju i vaspitanju učestvuje i otac, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije došlo do promena koje iziskuju potrebu izmene odluke o poveravanju deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na raniju sudsku odluku.

Neosnovani su navodi revizije kojima se osporava pravilna ocena najboljeg interesa maloletnog deteta u konkretnom slučaju i ukazuje na činjenicu da članovi komisije, veštaci nisu neposredno saslušani u sudu, te ponavljaju navodi o uključivanju treće osobe u život deteta (biološke majke tužioca). Komisija veštaka se detaljno izjasnila o primedbama tužioca na dati nalaz i mišljenje u izjašnjenju od 28.09.2020. godine, a takođe i Organ starateljstva u dopuni izveštaja od 19.11.2020. i 09.04.2021. godine. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se dovodi u sumnju stručno mišljenje Centra za socijalni rad i nalaz i mišljenje Komisije veštaka navodima da je u međuvremenu tužbeni zahtev preciziran. Polazeći od proaktivne uloge organa starateljstva u toku trajanja ove parnice, dostavljene izveštaje na osnovu više razgovora sa roditeljima i razgovora sa detetom uz prisustvo oba roditelja, opservaciju maloletnog deteta u porodičnom domaćinstvu i u Centru, te konstataciju da se uzajamni konflikt roditelja oko poveravanja detata produbljuje bez pozitivnih pomaka, da oboje očekuju apsolutnu lojalnost deteta koju mal. VV pokušava da im pruži, nesumnjivo je da navedena situacija održava dete u stanju konflikta lojalnosti u odnosu na roditelje, što je sa aspekta njenog razvoja štetno. Svako prolongiranje postupka samo doprinosi emocionalnim tenzijama kod deteta i zbunjuje dete, te odugovlačenje postupka nije u najboljem interesu deteta, već odgovorno roditeljstvo podrazumeva obavezu oba roditelja da međusobno komuniciraju u najboljem interesu deteta, razvijajući odnos zasnovan na poverenju, međusobnom uvažavanju, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva deteta. Uzimajući u obzir sve bitne porodične okolnosti, karakteristike roditelja i deteta, u najboljem interesu maloletnog deteta je da ostane povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci.

Maloletno dete ispoljava pozitivan odnos prema aktivnostima sa oba roditelja, kao i emocionalnu vezanost za majku i članove njene porodice, a isto tako za oca i članove njegove porodice i prihvatilo je novu zajednicu majke i rođenje drugog deteta, što predstavlja pravilan odnos i način upoznavanja i prilagođavanja na novonastalu situaciju. U konkretnom slučaju ne postoje indicije o zloupotrebi ili grubom zanemarivanju dužnosti ili nesavesnom vršenju prava iz sadržine roditeljskog prava od strane majke (članovi 81. i 82. PZ), niti indikatori da majka vrši nasilje nad maloletnim detetom (član 197. PZ). Zbog toga su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili.

Primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

U parnici za vršenje roditeljskog prava sud nije vezan za tužbeni zahtev već je dužan da se u ovim postupcima rukovodi najboljim interesima deteta, kao i da u slučaju sukoba interesa između deteta i njegovog zakonskog zastupnika postavi detetu kolizijskog staratelja, odnosno privremenog zastupnika (član 265. – 269. Porodičnog zakona). U konkretnom slučaju, prema stručnom mišljenju Komisije veštaka i nadležnog Organa starateljstva, sve okolnosti ukazuju na potrebu izmene modela održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem prema datom predlogu, sa kojim se saglasio kolizijski staratelj maloletnog deteta, nalazeći da je određen u odnosu na procenu stručnjaka i potrebe deteta, te da je na roditeljima da realizuju ovakav model viđanja kroz unapređenu poboljšanu komunikaciju. Sledom navedenog, prvostepeni sud je propustio da, bez obzira što takav tužbeni zahtev nije postavljen u parnici od strane tužioca, odluči o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem. Imajući u vidu izloženo, predmet je vraćen prvostepenom sudu radi odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta VV sa ocem i izmeni prethodne odluke u tom segmentu roditeljskog prava (dopunskom presudom).

Na osnovu člana 382. ZPP, koji se po članu 419. tog zakona shodno primenjuje u postupku povodom revizije, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić