Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u revizijskim navodima ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak dana ...2011. godine u ... . Tokom trajanja braka dobili su dva deteta i to sina VV rođenog ...2011. godine i ćerku GG rođenu ...2016. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 54/21 od 23.11.2022. godine razveden je brak stranaka, a maloletna deca stranaka poverena su tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa prebivalištem dece na adresi prebivališta majke. Naznačenom presudom uređen je i način održavanja ličnih odnosa tužioca sa maloletnom decom. Utvrđeno je da maloletni VV ima 12 godina i pohađa šesti razred Osnovne škole „DD“ u ... . Potrebe maloletnog VV na mesečnom nivou su oko 33.383,00 dinara, što obuhvata potrebe za hranom, obućom, odećom, kupovina knjiga, privatne časove, trening karatea, rekreativna nastava, ekskurzija. Mesečne potrebe maloletne GG su oko 22.166,00 dinara i obuhvataju potrebe za hranom, obućom, odećom, kupovina knjiga, rekreativna nastava, odlazak na rođendane, troškove ekskurzije. Oba roditelja su zdrava i radno sposobna. Tužena se trenutno bavi šminkanjem i kada ima posla mesečno zaradi od 20.000,00 do 25.000,00 dinara. Tužilac živi u porodičnoj kući. Tužena živi u kući na spratu svog vanbračnog partnera ĐĐ, zajedno sa svojom maloletnom decom. ĐĐ zaposlen je u firmi „EE“ i mesečno zarađuje oko 100.000,00 dinara. Privatno se bavi i bravarijom. Tužilac ima preduzetničku radnju „... instalacije“ AA PR, koja se bavi pružanjem ... usluga. Mesečna zarada tužioca iznosi 134.645,83 dnara. Tužilac živi u prizemlju porodične kuće, a na spratu mu živi otac, majka i brat. Mesečni troškovi za kuću iznose oko 15.000,00 dinara, s tim što račun za struju plaća njegov otac, a ostale troškove deli sa bratom. Otac tužioca je po zanimanju ... u penziji koji mesečno ostvaruje prihod od oko 27.000,00 dinara, a pored toga pruža i ... usluge. Majka tužioca je domaćica. Tužilac ima baštu i plastenik i sa roditeljima gaji svinje i kokoške, ali za svoje potrebe. Tužilac nema obavezu izdržavanja drugog lica.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je obavezao tužioca da na ime izdržavanja za maloletnog VV doprinosi iznosom od 12.000,00 dinara, a za ćerku maloletnu GG iznosom od 10.000,00 dinara. U preostalom delu je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Apelacioni sud je odlučujući o žalbi zaključio da je pravilno utvrđeno činjenčno stanje, ali da je pogrešno primenjeno materijalno pravo kod određivanja visine obaveze tužioca u pogledu izdržavanja maloletne dece. Preinačio je prvostepenu odluku i obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV plaća 15.000,00 dinara mesečno, a za maloletnu GG 11.500,00 dinara mesečno, nalazeći da je to adekvatan iznos koji tužilac treba da plaća shodno odredbi člana 160. stav 1. i 3. Porodičnog zakona. Tužilac ima određena fiksna primanja, pa je zaključeno da se u takvom slučaju može i primeniti odredba člana 162. stav 1. Porodičnog zakona, tj da se visina izdržavanja odredi u fiksnom mesečnom novčanom iznosu. Zaključeno je da je tužilac u mogućnosti da plaća naznačene novčane iznose na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece, a u preostalom delu izdržavanje će biti nadomešteno od strane tužene kao majke, u čiji doprinos se uračunava i njena svakodnevna briga i staranje o maloletnoj deci. Drugostepni sud je prvostepenu odluku preinačio na osnovu člana 394. tačka 3. i 4. ZPP. Shodno odluci o glavnoj stvari, zaključio je da je neophodno preinačiti i odluku o troškovima postupka i iste dosudio tuženoj, shodno odredbi člana 165. stav 2. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu odluku i shodno citiranim zakonskim odredbama opredelio iznose koje je tužilac u obavezi da plaća na ime izdržavnja svoje maloletne dece. Pravilno je od strane nižestepenih sudova utvrđeno kolike su potrebe maloletne dece, kakve su mogućnosti njihovih roditelja da učestvuju u izdržavnju, te je shodno tome drugostepeni sud pravilno opredelio iznose koje je tužilac dužan da plaća. Nisu prihvatljivi revizijski navodi da je sud trebalo i za maloletnu GG da dosudi traženi iznos na ime doprinosa za izdržavanje od 15.000,00 dinara. Ovo iz razloga što se radi o maloletnom detetu koje je rođeno 2016. godine, te je očigledno da su njene potrebe nešto niže u odnosu na potrebe maloletnog VV koji je rođen 2011. godine. Ne mogu se prihvatiti navodi revizije da se sa isplatom od 11.500,00 dinara za maloletnu GG stvara situacija da se ugrožava njena egzistencija. Ovo iz razloga što je i drugi roditelj u obavezi da doprinese izdržavanju maloletnog deteta, što tužena i čini. U slučaju promenjenih okolnosti i uvećanja potrebe za doprinosom za izdržavanje, može se pokrenuti potupak za izmenu odluke u pogledu visine doprinosa za izdržavanje. Za sada, uzimajući u obzir potrebe maloletne GG, doprinos koji je u obavezi da plaća tužilac i onaj deo koji je u obavezi da obezbedi tužena, pružaju uslove za normalnu egzistenciju i zadovljavanje potreba maloletne GG.

Ni ostali navodi iz revizije nisu od takvog značaja da mogu da dovedu do drugačije odluke suda.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković