Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik advokat Vladimir Mišković iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3442/22 od 14.12.2022. godine, u sednici održanoj 11.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3442/22 od 14.12.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3442/22 od 14.12.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26595/20 od 14.12.2021. godine, stavom I izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2021. godine do isplate. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu preko dosuđenog iznosa stavom prvim izreke, za iznos od još 150.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti sa pripadajućom kamatom. Stavom III izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 152.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom IV izreke, odbijen je zahtev tužioca za iznos zakonske zatezne kamate dosuđene na troškove postupka za period od presuđenja do izvršnosti.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3442/22 od 14.12.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke, prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 107.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilac je odgovorio na reviziju tužene. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužioca delimično osnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, te ocenom prigovora zastarelosti koja je u skladu sa stanovištem Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Vrhovnog suda izreženim u odlukama, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete, podneta je 17.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 400.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. ZPP. Iz tih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković