Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2810/18 od 28.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom izreke i u stavu šestom izeke u pogledu glavnog potraživanja na ime troškova izvršenja u iznosu od 4.190,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka, tako što je obavezana tužena da tužilji na troškove izvršnog postupka u iznosu od 4.190,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 29.01.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, dok je odbijen zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 23.09.2005. godine do 28.01.2018. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu sedmom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404.ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupu - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena. Naime, pobijana presuda doneta je u skladu sa pravnim stavom izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (presuda u predmetu Marinković i dr. protiv Srbije; presuda u predmetu Kačapor i dr. protiv Srbije i drugim) i odlukama Ustavnog suda (odluka Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; odluka Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge), o odgovornosti države za obaveze preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i u obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku nadoknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, Stoga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.

Nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava – člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o objektivnoj odgovornosti tužene za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, člana 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije, kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda ( u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom člana 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, s obzirom da tužena nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka. Odbijen je i zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da isti nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić