Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408, u vezi člana 420. st. 1. i 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS”, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95...14/22), Vrhovni sud je ocenio da revizija predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i navode kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavljaju primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, Vrhovni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kat. parc. br. ..., površine 1.49,46 ha, upisanoj u LN ... KO ..., Opština ..., eksproprisanoj rešenjem Odeljenja za imovinsko- pravne, komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave Grada Požarevca od 08.09.2014. godine, koje je pravnosnažno 26.06.2017. godine posađeno je 2010. godine 1088 sadnica oraha sejanca nekalemljenog, sa međuusevom lucerke u međuredovima na celokupnoj površini od 1.49,46 hektara. Ovaj broj sadnica je višestruko veći od propisanog prema pravilima poljoprivredne struke za predmetnu površinu, škodi razvoju ove biljne vrste i odražava se na umanjenje njene rodnosti. Sadnice oraha nisu održavane, niti je rađena rezidba, pa je 2014. godine parcela bila u korovu, a 2017. godine u vreme pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji samo 211 sadnica iz prvobitne sadnje (iz jeseni 2010. godine) je bilo na eksproprisanoj parceli i to zaostalog razvoja, s obzirom na godine starosti, što je posledica neprimene agrotehničkih mera nege i održavanja zasada. Na parceli je 2017. godine bilo dosađenih 323 sadnice starosti jedne do dve godine.

Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu R1 34/2019 od 04.11.2021. godine predlagaču je određena naknada na ime tržišne vrednosti eksproprisanog zemljišta- kat.parc. ... KO ... i naknada na ime vrednosti 211 sadnica oraha sejanca nekalemljenog. Predlagač je bila u posedu eksproprisane parcele u 2017. godini tj. u vreme pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji i mogla je da skine prinos lucerke za tu godinu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz odredbi čl. 50. i 52. Zakona o eksproprijaciji, citiranih u obrazloženju pobijanog rešenja, ocenili da podneti predlog nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Zakonom o eksproprijaciji se uređuju imovinska prava u slučaju oduzimanja imovine u javnom interesu. U načelu, ravnoteža privatnog i javnog interesa se uspostavlja davanjem odgovarajuće naknade na ime protivrednosti nepokretnosti čije su državine i svojine vlasnici lišeni.

Odredbom člana 50. stav 1. Zakona o eksproprijaciji propisano je da raniji sopstvenik nema pravo na naknadu za ulaganja koja je izvršio posle dana kada je pismeno obavešten o podnetom predlogu za eksproprijaciju, osim troškova koji su bili neophodni za korišćenje nepokretnosti. Stavom 2. istog člana propisano je da obaveštenje o podnetom predlogu za eksproprijaciju ranijem sopstveniku dostavlja organ nadležan za donošenje rešenja o eksproprijaciji. Odredbom člana 52. stav 1. istog zakona propisano je da raniji sopstvenik ima pravo da skine useve i ubere plodove sa eksproprisanog zemljišta.

U konkretnom slučaju, predlagač je 2010. godine na kat. parc posadila 1088 sadnica oraha sejanca nekalemljenog, sa međuusevom lucerke na celokupnoj površini kat. parc. ... KO ... . Po pozivu za saslušanje pred nadležnim organom Gradske uprave Grada Požarevca, Odeljenjem za imovinsko-pravne, komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave Grada Požarevca, predlagač je upoznata sa podnetim predlogom za eksproprijaciju i saslušana 03.09.2014. godine. Kako je predlagač 2010. godine zasadila na kat.parceli višestruko veći broj sadnica oraha od broja propisanog pravilima poljoprivredne struke za površinu predmetne parcele, veliki broj sadnica oraha se osušio, pa je 2017. godine, u vreme pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, samo 211 sadnica iz prvobitne sadnje u 2010. godini bilo na eksproprisanoj parceli i to zaostalog razvoja (za koje je predlagaču pravnosnažnim rešenjem od 04.11.2021. godine određena naknada), kao i dosađene 323 sadnice starosti jedne do dve godine.

Kod takvog stanja stvari, i po oceni Vrhovnog suda nema osnova da se predlagaču kao ranijem vlasniku eksproprisane nepokretnosti u smislu odredbi Zakona o eksproprijaciji utvrdi i isplati naknada za useve i zasade oraha koja se podnetim predlogom traži, jer je reč o naknadnim ulaganjima koja su na parceli izvršena nakon što su organi uprave obavestili predlagača 2014. godine da je podnet predlog za eksproprijaciju, odnosno za 323 sadnice koje su dosađene u periodu 2015- 2016. godine. Pravilna je i ocena nižestepenih sudova da predlagač nema pravo na naknadu za usev lucerke u 2017. godini, s obzirom da je u toj godini bila u posedu eksproprisane parcele i da je primenom člana 52. Zakona o eksproprijaciji imala mogućnost da skine useve lucerke sa eksproprisanog zemljišta.

U reviziji predlagač ponavlja navode istaknute u žalbi protiv prvostepenog rešenja. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijanog rešenja ocenio sve žalbene navode predlagača koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić