Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4904/18 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4904/18 od 17.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 4904/18 od 17.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 690/17 od 16.11.2017. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 690/17 od 12.10.2018. godine, prvim stavom izreke, utvrđeno je prema tuženom da je ništav Sporazum o naknadi broj 465-655/11-07 od 06.07.2012. godine, zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja, između tužioca i tuženog kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, suprotan prinudnim propisima, javnom poretku i ne proizvodi pravno dejstvo. Drugim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište, do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za kp.br. ..., upisano u listu nepokretnosti broj ... KO ..., isplati iznos od 74.304,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.11.2017. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za traženom kamatom na dosuđeni iznos počev od 22.07.2012. godine pa do isplate, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 44.272,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 4904/18 od 17.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, u usvajajućem delu stava drugog i u stavu trećem izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti Sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište zaključenog između tužioca i tuženog i isplata tužiocu razlike isplaćene i pripadajuće naknade zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta, a odlukama nižestepenih sudova odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, po pitanju utvđivanja ništavosti predmetnog sporazuma i potraživanja razlike novčane naknade za ekproprisanu nepokretnost nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pri tom, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja ništavosti i isplate razlike naknade za eksproprisanu nepokretnost podneta je dana 03.03.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara. Podneskom od 18.10.2017. godine, tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 74.304,00 dinara. Postupak je sproveden po pravilima iz glave XXXIII Zakona o parničnom postupku, koja se odnosi na postupak u sporovima male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić