Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz sela ..., ..., radi naknade materijalne i nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 385/15 od 11.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao neblagovremena i nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 385/15 od 11.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 598/14 od 25.02.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 50.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 2.500,00 dinara, a stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 54.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2015. godine do isplate kao i iznos od 10.400,00 dinara, na ime takse na tužbu i odluku suda.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 385/15 od 11.05.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 40.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.02.2015. godine do isplate. Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev na ime pretpljenih fizičkih bolova u visini razlike od dosuđenog do traženog iznosa od 50.000,00 dinara i na ime straha u visini razlike od dosuđenog do traženog iznosa od 30.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013- OUS, 55/2014, 87/2018 i 18/20) i ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

U smislu člana 410. stav 2. ZPP revizija je nedozvoljena, između ostalog, ako revizija nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat (tačka 2) i ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (tačka 5). Prema stanju u spisima tuženi je radnje u postupku do njegovog pravnosnažnog okončanja preduzimao lično. Reviziju od 13.08.2015. godine, tuženi je podneo lično, što je u suprotnosti sa odredbom člana 85. stav 6. ZPP.

Iz navedenog razloga se, saglasno članu 410. stav 2. tačka 2. ZPP predmetna revizija nije dozvoljena.

Osim toga, revizija tuženog je neblagovremena, u smislu odredbe člana 403. stav 1. ZPP kojom je propisano da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude. Prema stanju u spisima, tuženi je overeni prepis drugostepene presude, primio 10.07.2015. godine, tako da je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije bio 10.08.2015. godine (ponedeljak-radni dan), a revizija je izjavljena 13.08.2015. godine. Kako je tužilac reviziju izjavio nakon isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude, to je revizija tuženog, u smislu napred citirane zakonske odredbe, neblagovremena.

Iz navedenih razloga, u konkretnom slučaju, nema uslova za ocenu dozvoljenosti revizije tuženog u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić