.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1598/2015
25.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača M.S. iz C., čiji je punomoćnik P.S., advokat iz B., protiv protivnika predlagača PD RB K. DOO L., radi određivanja naknade, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5580/14 od 17.04.2015. godine, u sednici održanoj 25.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5580/14 od 17.04.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnim rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu R1 294/2013 od 12.05.2014. godine odbijen je zahtev predlagača kojim je tražila isplatu 5.300.000,00 dinara na ime uvećanja vrednosti nepokretnosti koje su eksproprisane, po članu 51. Zakona o eksproprijaciji.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5580/14 od 17.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno delimično rešenje Osnovnog suda u Lazarevcu R1 294/13 od 12.05.2014. godine.
Protiv drugostepenog rešenja predlagač je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. i 408. u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija predlagača neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu učinjene ni bitne povrede postupka na koje se u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač M.S. je bila vlasnik nepokretnosti koje su eksproprisane 2010. godine. U postupku eksproprijacije između stranaka je 2011. godine postignut sporazum na osnovu kojeg je predlagaču kao ranijem sopstveniku utvrđeno pravo na naknadu i to za građevinske objekte i pripatke 15.658.797,37 dinara, za troškove preseljenja domaćinstva 142.600,00 dinara i za drvnu masu 4.082,19 dinara. Predlagaču je dodeljen i deo određene građevinske parcele, a za preostali deo ove parcele protivnik predlagača je obavezan da predlagaču plati 112.750,00 dinara. Za useve i zasade sa eksproprisane nepokretnosti korisnik eksproprijacije je obavezan da predlagaču plati 626.836,50 dinara. Predlagač M.S. zbog zdravstvenog stanja nije radno sposobna i korisnik je penzije, a u vreme eksproprijacije živela je u zajedničkom domaćinstvu sa sinom koji je zaposlen. Takođe, predlagač ima ćerku koja ostvaruje sopstvene prihode. Predlagač je tražila da joj se odredi veći iznos od tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti za još 5.300.000,00 dinara, obzirom da je to od značaja za njenu egzistenciju.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je zahtev predlagača za određivanje većeg iznosa od tržišne vrednosti nepokretnosti neosnovan.
Članom 51. Zakona o eksproprijaciji propisano je da pri određivanju naknade u smislu odredaba ovog zakona može se odrediti veći iznos od tržišne cene, uzimajući u obzir materijalne i druge lične i porodične prilike ranijeg sopstvenika, ako su te okolnosti od bitnog značaja za njegovu egzistenciju (broj članova domaćinstva, broj članova domaćinstva koji su sposobni za privređivanje, odnosno koji su zaposleni, zdravstveno stanje članova domaćinstva, mesečni prihod domaćinstva i sl.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtev predlagača da joj se pored određene tržišne vrednosti nepokretnosti odredi još 5.300.000,00 dinara, koji bi bili od značaja za njenu egzistenciju, je neosnovan. Iako je predlagač narušenog zdravstvenog stanja zbog čega je radno nesposobna, ona ostvaruje redovne mesečne prihode na ime penzije. Osim toga, predlagač ima dvoje dece koja su zaposlena, a prema članu 156. stav 1. Porodičnog zakona, između ostalog je propisano da roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima. To znači da uz utvrđenu novčanu naknadu za ekspropisane nepokretnosti, kao i deo nepokretnosti – parcele koja je predlagaču data u svojinu, predlagaču nije ugrožena egzistencija. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili sve kriterijume propisane članom 51. Zakona o eksproprijaciji prilikom odlučivanja o zahtevu za određivanje većeg iznosa od tršišne cene eksproprisane nepokretnosti.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
