.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1602/2015
10.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca S.M. iz U., čiji je punomoćnik M.K., advokat iz U., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Republike Srbije, Filijala Užice, čiji je punomoćnik Ž.R., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 312/15 od 15.05.2015. godine, u sednici veća od 10.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Osnovnog suda u Užicu P 1454/14 od 15.04.2015. godine, i presuda Višeg suda u Užicu Gž 312/15 od 15.05.2015. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P. br. 1454/14 od 15.04.2015. godine, stavom prvim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi štetu zbog manje isplaćene penzije za period od 01.11.2011. godine do 31.12.2014. godine, ukupno 207.385,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 56.947,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Užicu Gž 312/15 od 15.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Budući da je tužba u ovom predmetu podneta 10.12.2014. godine, i da je pobijana drugostepena presuda doneta 15.05.2015. godine, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija, u smislu člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'', broj 55/14), kojim je noveliran član 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, s obzirom da je tuženi uz reviziju dostavio više odluka viših i apelacionih sudova, kojima je o istoj pravnoj situaciji odlučeno drugačije nego u pobijanoj odluci.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Fonda SOVO od 21.12.2005. godine tužiocu je priznato pravo na porodičnu penziju u visini od 80% od penzijskog osnova. Na osnovu odluke ministra odbrane od 20.03.2008. godine, izvršeno je usklađivanje vojnih penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, na koji način je vrednost boda povećan sa 9,02 na 9,40 dinara. Penzija za vojne penzionere u toku 2008. godine redovno su usklađivane, kao i penzije korisnika osiguranja kod Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, izuzev vanrednog usklađivanja za 11,06% počev od 01.01.2008. godine.
S obzirom na navedeno, tužiocu je za sporni period dosuđena razlika penzije u iznosu od 207.385,60 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Po oceni nižestepenih sudova tužiocu pripada pravo na vanredno usklađivanje penzije na vrednost boda od 9,40 dinara za 11,06%.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog ističe da je u nižestepenim presudama zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije (''Službeni list SRJ'', br. 43/94 ... 37/02, ''Službeni list SCG'', br.7/05 i 44/05), bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Navedena odredba prestala je da važi na osnovu člana 197. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 116/07, 88/09, 101/10), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine.
Primenom člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Članom 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (''Službeni glasnik RS'', br. 34/03 ... 62/13), propisano je da ukoliko prosečni iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, isplaćene za prethodnu godinu, iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01. januara tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.
Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 25.01.2008. godine (''Službeni glasnik RS'', broj 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine i određeno da se penzije usklađuju za 11,06%, a isplata će se vršiti od 01.01.2008. godine.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i rešenje Republičkog fonda PIO, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je od 01.01.2008. godine penzija tužioca morala biti usklađena na isti način, pod uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzija tužilac pretrpeo materijalnu štetu u visini razlike između primljene penizije i penzije obračunate uz povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan da nadoknadi.
Međutim, na osnovu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 4,21%, objavljene u Službenom Vojnom listu broj 13 od 20.03.2008. godine, tužiocu je izvršeno usklađivanje penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine, čime je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40. Iako među parničnim strankama nije bilo sporno da je tužiocu od 01.01.2008. godine isplaćivana penzija sa tim uvećanjem, odnosno prema vrednosti boda od 9,40 dinara, sudovi tu okolnost nisu cenili u odnosu na iznos tražene naknade materijalne štete, što su bili u obavezi prema članu 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, po kome se usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika vrši po dinamici i na način utvrđen za korisnike penzija u osiguranju zaposlenih, što podrazumeva i identičan procenat vanrednog usklađivanja. Pravilna primena navedene odredbe podrazumeva da je usklađivanje penzije tužiocu trebalo obračunati na vrednost boda iz oktobra 2007. godine od 9,02 dinara, uvećanjem za razliku između procenta vanrednog usklađivanja penzija korisnika penzija u osiguranju zaposlenih od 11,06% i procenta već izvršenog usklađivanja penzija vojnim osiguranicima od 4,21%. To znači da je visinu štete koju je tužilac pretrpeo u vidu manje isplaćenih penzija, trebalo utvrditi tako što se od penzije tužioca obračunate sa uvećanjem od 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara oduzmu već isplaćeni iznosi sa uvećanjem od 4,21% na istu vrednost boda.
S obzirom na navedeno, obe nižestepene presude su ukinute. U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
