Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužioca ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik predmetnog vozila koje je ukradeno u Austriji 30.09.2009. godine, a bilo je kasko osigurano, pa je tužilac isplatom naknade iz osiguranja od 65.000 evra, prethodnom vlasniku na ime obeštećenja, postao vlasnik vozila. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, predmetno vozilo je oduzelo od fizičkog lica – AA, 25.06.2015. godine, sa falsifikovanim reg.oznakama i brojem šasije, na osnovu odredbe člana 147. Zakonika o krivičnom postupku, a radi preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. istog Zakona. Vozilo je bilo predmet veštačenja u predkrivičnom postupku, pa su se veštaci izjasnili da je dostavljena švajcarska saobraćajna dozvola br. ... falsifikovana, tako što su podaci o vozilu uneti na, najverovatnije, blanko obrazac od strane neovlašćenog lica, a broj šasije takođe ne odgovara originalu. Policijska uprava za Grad Beograd je 05.09.2015. godine podnela krivičnu prijavu Trećem OJT-u, protiv osumnjičenog BB zbog postojanja sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 355. Krivičnog zakona. Pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 223/17 od 31.08.2017. godine, prvooptuženi VV je oglašen krivim što je krajem juna 2012.godine u Beogradu, kupio stvar za koju je znao da je pribavljena krivičnim delom, čija je vrednost preko 1.500.000,00 dinara, na taj način što je, bez zaključenja ugovora o kupoprodaji vozila i bez dokaza lica koje mu je prodalo vozilo o vlasništvu tog lica, kupio putničko motorno vozilo marke Ferari F430 speeder od NN lica koje je imalo švajcarske registarske oznake ... i falsifikovanu švajcarsku saobraćajnu dozvolu za cenu od oko 25.000 evra, koja je daleko ispod realne vrednosti tog putničkog vozila, čija je realna tržišna vrednost u trenutku kupovine iznosila 84.279,50 evra, odnosno 9.687.642,00 dinara, znajući da je vozilo pribavljeno izvršenjem krivičnog dela krađe, pa je u tom cilju rekao drugooptuženom BB da promeni registarske tablice na Ferariju, a svojoj zakonitoj supruzi AA, da uništi falsifikovanu švajcarsku saobraćajnu dozvolu, što ona nije učinila, nakon čega je dao vozilo na korišćenje svedoku AA, čime je izvršio krivično delo prikrivanja iz člana 221.stav 4., u vezi stava 1. KZ. Nakon okončanja krivičnog postupka, predmetno vozilo je vraćeno punomoćniku tužioca 15.03.2018. godine, nakon što je Uprava kriminalističke policije PU za Grad Beograd obaveštena od strane Trećeg OJT-a u Beogradu, da predmetno vozilo, koje je bilo privremeno oduzeto u toku postupka, može biti vraćeno formalnom vlasniku, jer više nema osnova za njegovo zadržavanje. Uprava kriminalističke policije MUP-a RS je 17.07.2015. godine obaveštena od strane Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju – Interpol – Europol - Selec, da su od strane IP Beč obavešteni da je predmetno vozilo ukradeno 29.09.2009. godine, a isto se ne nalazi u elektronskoj evidenciji registrovanih vozila kod Odeljenja za registraciju vozila i vozačkih dozvola MUP-a RS. Veštačenjem je utvrđeno da umanjena vrednost predmetnog vozila nastala usled njegovog neupotrebljavanja i proteka vremena za period od 01.10.2009. godine do 15.03.2018. godine iznosi 53.430,00 evra, tako što umanjenje vrednosti predstavlja stopu amortizacije vozila.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena nije dužna da tužiocu naknadi predmetnu štetu, na osnovu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pošto tužilac nije dokazao u čemu se ogleda nezakonit rad organa tužene do momenta oduzimanja vozila koje je bilo u posedu trećeg lica, niti je dokazao da li je vozilo bilo predmet carinjenja, registracije ili bilo koje druge provere u cilju utvrđenja njegovog porekla od strane organa tužene, a na osnovu izvedenih dokaza proizlazi da nije bilo neosnovanog zadržavanja vozila od strane organa tužene.

Odredbom člana 147. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2011 ... 55/2014), koji je bio na snazi u vreme kada je predmetno vozilo oduzeto od strane tužene, propisano je privremeno oduzimanje predmeta tako što predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje. Povraćaj privremeno oduzetih predmeta propisan je u odredbi člana 151. stav 1. istog Zakonika, tako što predmeti koji su u toku postupka privremeno oduzeti, vratiće se držaocu ako prestanu razlozi zbog kojih su privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (član 535.). Mera bezbednosti oduzimanja predmeta propisana je odredbom člana 87. Krivičnog zakonika (''Službeni glasnik RS'', br. 85/2005 ...108/2014), tako što ta mera može da se odredi u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela ili kad je radi zaštite opšte bezbednosti iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

U konkretnom slučaju, nakon što je AA iz ..., 25.06.2015. godine, predala predmetno vozilo PU za Grad Beograd, Upravi kriminalističke policije, koja je odmah obavila veštačenja saobraćajne dozvole i vozila, te utvrdila da je broj šasije falsifikovan, kao i saobraćajna dozvola, Uprava za međunarodnu operativnu policijsku saradnju – Interpol – Europol – Selec je, dopisima od 23.07.2015. godine, obavestila policiju da švajcarske registarske oznake i saobraćajne dozvole ne pripadaju predmetnom vozilu, pošto ono nikada nije bilo registrovano u Švajcarskoj, kao i da za vozilom po originalnom broju šasije postoji potraga u Austriji jer je bilo predmet krađe izvršene 29.09.2009. godine. Pošto je vozilo predmet izvršenja krivičnog dela, nadležni organ ga je, u zakonito sprovedenom postupku, privremeno oduzeo, a nakon okončanja krivičnog postupka, vratio vlasniku.

Na osnovu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Uslov za nastanak obaveze naknade štete je protivpravno postupanje, odnosno nezakoniti ili nepravilan rad organa tužene, jer svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koje mu je nezakonitim i nepravilnim radom prouzrokovalo službeno lice, na osnovu odredbe člana 35. Ustava Republike Srbije. Međutim, da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica, po pravilima odgovornosti za drugog, on treba da dokaže, pored opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta), da je štetu pričinio organ pravnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija, odnosno nepravilnim radom. Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni, dok se pod nepravilnim radom podrazumeva činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima nekog lica.

U konkretnom slučaju, nadležni organ tužene je postupio zakonito oduzimanjem vozila koje je predmet izvršenja krivičnog dela i njegovim privremenim zadržavanjem u periodu trajanja krivičnog postupka protiv lica koja su, pravnosnažnom presudom, oglašena krivim za falsifikovanje šasije i saobraćajne dozvole predmetnog vozila, koje je tužiocu, kao njegovom vlasniku, vraćeno nakon što je krivični postupak pravnosnažno okončan, pa je i prestala potreba za njegovim zadržavanjem.

Navodima revizije tužioca o tome da vozilom registrovanim u inostranstvu na putevima u Republici Srbiji ne mogu upravljati lica koja imaju prebivalište u Republici Srbiji i da je za predmetnim motornim vozilom raspisana potraga od strane Interpola Beč, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Nadležni organ tužene je od strane Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju – Interpol – Europol – Selec, obavešten da švajcarske registarske oznake i saobraćajna dozvola ne pripadaju predmetnom vozilu i da to vozilo nikad nije bilo registrovano u Švajcarskoj, kao i da za vozilom po originalnom broju šasije postoji potraga u Austriji jer je bilo predmet krađe izvršene 29.09.2009. godine, dopisom od 23.07.2015. godine, nakon što je vozilo prethodno oduzeto od AA, 25.06.2015. godine, što znači da nadležni organ tužene, do dana oduzimanja vozila, nije imao saznanje o raspisanoj potrazi za tim vozilom. Pri tom, u postupku nije utvrđivano na koji je način vozilo ušlo na teritoriju Republike Srbije, da li je bilo predmet carinjenja, koje lice je vozilom upravljalo pri ulasku u Republiku Srbiju, pa tužilac, s tim u vezi, nije dokazao nepravilan ili nezakonit rad organa tužene, a bio je dužan u smislu odredbe člana 228., u vezi člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drukčije propisano, na osnovu odredbe člana 7. stav 2. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je tako propisano odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, a to ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić