U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca “AA“ sa sedištem u ..., koga zastupa direktor BB, čiji je punomoćnik Miodrag Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji tužene koje su izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2114/20 od 25.11.2020. godine, u sednici održanoj 29.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2114/20 od 25.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P 30/2016 od 16.03.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime naknade štete ukupno 30.961.033,30 dinara i to na ime stvarne štete koja je nastala kao razlika između tržišne vrednosti pre i posle degradacije duvana 12.595.830,46 dinara i na ime izmakle koristi koja je nastala kao razlika između vrednosti pre i posle obrade, odnosno zarada koju bi tužilac ostvario po redovnom toku stvari, da je raspoloživu količinu duvana obradio i plasirao na tržištu u iznosu od 18.366.202,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2019. godine kao dana veštačenja pa do isplate, u roku od 15 dana po prijemu odluke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu plati 44.925.361,00 dinar na ime izmakle koristi za period od 2015 do 2017 godine zbog smanjenja proizvodnje duvana i manje ostvarenog ukupnog prihoda, na ime obračunate isplaćene zakonske zatezne kamate na obaveze tužioca prema poveriocima za račune koji su dospeli u periodu od 23.12.2014. godine do 24.03.2015. godine od 9.939.648,64 dinara, na ime izgubljene zarade u visini naknade za ugovorene a neizvršene usluge obrade duvana u vlasništvu Privrednog društva „Kopeks“ DOO iz Novog Sada od 23.277.731,00 dinar, na ime izgubljene dobiti zbog raskida ugovora sa Fabrikom „Monus“ DOO za period od 2015. do 2017. godine od 30.422.053,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2019. godine do isplate, zatim na ime isplaćenih zarada i naknada zarada radnicima u bruto iznosima (sa porezima i doprinosima i obračunatim kamatama javnih prihoda) u ukupnom iznosu 7.361.641,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati od 06.10.2015. godine kao dana poslednje isplate, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 1.303.772,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, a preko ovog do traženog iznosa od 2.237.263,00 dinara zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova je odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu parničnih troškova.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2114/20 od 25.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojene su žalbe parničnih stranaka i ukinuta presuda Višeg suda u Šapcu P 30/16 od 16.03.2020. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati na ime naknade materijalne štete i to: stvarne štete koja je nastala kao razlika između tržišne vrednosti pre i posle degradacije duvana 12.571.747,86 dinara; izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario po redovnom toku stvari da je raspoloživu količinu duvana obradio i plasirao na tržište 18.331.087,96 dinara; izgubljene zarade za 2015. godinu zbog smanjenja proizvodnje duvana i manje ostvarenog ukupnog prihoda 15.037.991,12 dinara; izgubljene dobiti zbog raskida ugovora sa privrednim društvom „Monus“ DOO Beograd za 2015. godinu 10.121.342,38 dinara, sve navedene dosuđene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate; na ime isplaćenih zarada i naknada zarada zaposlenima 4.781.095,67 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2015. godine do isplate, sve u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da tužiocu plati: na ime naknade stvarne štete koja je nastala kao razlika između tržišne vrednosti pre i posle degradacije duvana preko dosuđenog iznosa od 12.571.747,86 dinara do traženih 12.595.830,46 dinara; izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario po redovnom toku stvari da je raspoloživu količinu duvana obradio i plasirao na tržište preko dosuđenog iznosa od 18.331.087,96 dinara do traženih 18.366.202,84 dinara; izgubljene zarade za 2015. godinu zbog smanjenja proizvodnje duvana i manje ostvarenog ukupnog prihoda preko dosuđenog iznosa od 15.037.991,12 dinara do traženih 44.925.361,00 dinar; izgubljene dobiti zbog raskida ugovora sa ppivrednim društvom „Monus“ DOO Beograd, preko dosuđenog iznosa od 10.121.342,38 dinara do traženih 30.422.053,00 dinara; zatezne kamate na navedene dosuđene iznose za period od 06.06.2019. godine do 16.03.2020. godine; na ime isplaćenih zarada i naknada zarada zaposlenima preko dosuđenog iznosa od 4.781.095,67 dinara do traženih 7.361.641,21 dinara; na ime obračunate kamate na obaveze tužioca prema poveriocima za račune koji su dospeli od 23.12.2014. godine do 24.03.2015. godine, u iznosu od 9.939.648,64 dinara; na ime izgubljene zarade u visini naknade za ugovorene a neizvršene usluge obrade duvana u vlasništvu privrednog društva „Copex“ DOO Novi Sad u iznosu od 23.277.731,00 dinar. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 1.433.847,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 331.500,00 dinara. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. (pogrešno označen kao stav 1), tačka 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Protiv usvajajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije tužioca i tužene nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji tužioca se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim ova bitna povreda postupka nije zakonski razlog za izjavljivanje revizije, što proizlazi iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. U reviziji tužena ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba ZPP, međutim, kako se u reviziji ne ukazuje na konkretnu povredu postupka zbog koje revizija može da se izjavi u smislu člana 407. stav 1. tačka 1, 2, 3. i 5. ZPP, to Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao povrede postupka pred drugostepenim sudom, osim one povrede postupka na koju revizijski sud mora da pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u drugostepenom postupku, tužilac je privredno društvo koje obavlja delatnost proizvodnje, prerade i izvoza duvana. U poslovne prostorije tužioca 23.12.2014. godine došli su predstavnici Bezbednosno- informativne agencije, Poreske policije regionalnog odeljenja u Beogradu i Uprave kriminalističke policije Republike Srbije, te započeli proveru poslovanja tužioca zbog sumnje na zloupotrebe u poslovima otkupa, prerade i prodaje sirovog i fermentisanog duvana. Provere su započete vršenjem popisa zaliha gotovih proizvoda i zaliha sirovina od strane popisne komisije koja se sastojala od predstavnika tužioca i organa tužene. Popis je završen 31.12.2014. godine u večernjim satima i izvršeno je pečaćenje magacina i pogona za proizvodnju u kojima su skladišteni gotovi proizvodi i duvan za obradu. Zbog zapečaćenih poslovnih prostorija, rad kod tužioca nije mogao da se obavlja i prvog radnog dana 05.01.2015. godine, zaposleni kod tužioca su došli ispred poslovnih prostorija, ali su obavešteni od strane Poreskog inspektora i načelnika policije da je fabrika zatvorena. U prostorijama regionalnog odeljenja Poreske policije u Beogradu 05.01.2015. godine održan je sastanak radi donošenja zaključka povodom sprovedenih provera poslovanja tužioca na kojem je odlučeno da se podnese krivična prijava protiv zakonskog zastupnika tužioca BB i zakonskog zastupnika privrednog društva „Copex“ iz Novog Sada, VV, da se izvrši terenska kontrola pregledom sve dokumentacije ovih privrednih društava, sačini zapisnik o oduzimanju stečenog sirovog duvana kod tužioca. Istog dana, Poreska uprava je naložila terensku kontrolu kod tužioca i nalog za kontrolu je primio zakonski zastupnik tužioca. Potom je 08.01.2015. godine, zakonskom zastupniku tužioca BB određen pritvor i tog dana je lišen slobode. Po nalogu Poreske uprave, početak terenske kontrole je planiran za 08.01.2015. godine, ali tog dana kontrola nije započeta jer je Poreska uprava zahtevala da zakonski zastupnik tužioca imenuje ovlašćeno lice za zastupanje Privrednog društva i učestvovanje u postupku provera. Zakonski zastupnik tužioca BB je bio lišen slobode do 06.03.2015. godine, a po puštanju iz pritvora inicirao je 10.03.2015. godine postupak za obezbeđenje dokaza pred Osnovnim sudom u Loznici. Rešenjem Osnovnog suda u Loznici R3 71/15 naloženo je veštaku da izvrši pregled otkupljenog duvana koji se nalazio u zapečaćenom magacinu tužioca, da se izjasni o uzroku štete i količni oštećenog duvana i visini štete, te je naloženo Poreskoj policiji da 24.03.2015. godine otvori magacin u kojem se nalazi sporni duvan. Zaposleni kod tužioca su se vratili na posao 01.04.2015. godine, ali je uobičajeni proces rada počeo posle obavljenog popisa 01.05.2015. godine. U magacinu tužioca u periodu od 26.03.2015. godine do 22.04.2015. godine, izvršen je pregled zapečaćenog neobrađenog duvana i ustanovljeno da izmerena količina duvana roda 2014. godine otkupljenog od proizvođača iznosi 331.801 kg. U magacinskom prostoru je došlo do oštećenja neobrađenog duvana otkupljenog od proizvođača. Na osnovu dokumentacije tužioca veštak je konstatovao da je ukupna otkupljena količina duvana tipa „Virdžinija“ roda 2014. godine, 318.034 kilograma, a merenjem duvana u magacinskom prostoru utvrđena količina duvana iz otkupa 2014. godine iznosi 331.801 kg, što znači da je razlika u količini 13.767 kg. Vrednost oštećenog duvana na osnovu gubitka u kvalitetu i količine rastura obračunato na osnovu cene duvana za rod 2014. godine je 107.924,30 evra. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka uzrok procenjene štete na duvanu su neadekvatni skladišni uslovi u kojima se duvan nalazio od 31.12.2014. godine, uzrok propadanja u količini duvana je i neadekvatan popis rađen u periodu od 23.12.2014. godine do 31.12.2014. godine, jer je duvan nepravilno raspoređen u magacin, a gomile sa balama ili kutijama duvana su bile neuslovne. Zbog neadekvatnog skladištenja povećan sadržaj vlage je uzrokovao gubitak na težini duvana i degradaciju kvaliteta, a ponovni popis koji je izvršen od 26.03.2015. godine do 22.04.2015. godine za potrebe veštačenja je uzrokovao dodatni rastur od 2.670 kg. Pored duvana u vlasništvu tužioca u magacinu je izmerena količina duvana privrednog društva „Copex“ od 23.156,40 kg sirove berbe 2014. godine. Prema mišljenju veštaka da se obrada ukupne pregledane količine duvana završila između 15. i 20. januara 2015. godine, duvan ne bi izgubio na kvalitetu, da je obrađen i da je po obradi zapečaćena fabrika, ne bi došlo do kvalitativne degradacije duvana. Ukupna tržišna vrednost 331.801 kg duvana u stanju bez degradacije je 742.048,57 evra, dok je tržišna vrednost duvana posle degradacije 635.205,36 evra, te da razlika između ukupne vrednosti duvana pre i posle degradacije predstavlja direktnu štetu za tužioca od 106.843,20 evra, što je na dan 06.06.2019. godine, kada je izvršeno veštačenje, dinarska protivvrednost od 12.595.830,46 evra. Izmakla korist tužioca koja je nastala kao posledica propadanja duvana u navedenoj količini je 18.366.202,84 dinara. U decembru 2015. godine tužiocu je obustavljena isporuka električne energije zbog neplaćenih računa za decembar 2014. i maj 2015. godine, a u nedostatku sredstava za izmirenje računa obustava isporuke je trajala sve do decembra 2016. godine. Zbog obustave isporuke, tužilac nije mogao da izvrši ugovoreni posao prerade duvana za DOO „Monus“, zbog čega je dugoročni ugovor sa ovim privrednim društvom te godine raskinut. U toku 2015. godine, kao i sledeće dve godine, tužilac je imao smanjen obim posla jer je zaključio manje ugovora sa kooperantima koji su mu dopremali sirovi duvan radi dalje prerade i manje ugovora za uslužnu preradu duvana. U periodu 2015-2017 godine tužilac je ostvario manju zaradu u odnosu na prethodni trogodišnji prosek za 44.925.361,00 dinar, i to za 2015. godinu ostvario je manju zaradu od 127.803 evra, za 2016. godinu 88.330 evra i za 2017. godinu 164.943 evra. U vreme poreske kontrole na snazi je bio ugovor o poslovnoj saradnji tužioca sa PD „Monus” iz Beograda od 27.09.2013. godine koji je zaključen na pet godina, međutim zbog raskida ugovora sa ovim privrednim društvom tužilac nije ostvario zaradu obradom duvana, kako bi to učinio da je ugovor ostao na snazi, a za period od 2015. do 2017. godine po zaključenom ugovoru ostvario bi zaradu od 30.422.053,00 dinara. U periodu od decembra 2014. godine do marta 2015. godine, tužilac je isplatio zaradu zaposlenima u bruto iznosu od 7.361.641,21 dinara. U magacinu tužioca bila je uskladištena količina od 1.137.630 kg duvana u vlasništvu PD „Copex“ i ovaj obrađeni spakovani duvan vlasnik nije mogao da preuzme od tužioca, jer je magacin bio zapečaćen od strane organa tužene. Veštačenjem je utvrđeno da je usled izostalog hemijskog tretiranja duvana koji je zahvaćen duvanskim insektima, vrednost bila značajno umanjena. Zbog nemogućnosti obavljanja delatnosti tužilac nije platio potraživanja u roku po ispostavljenim računima poverilaca koji su dospevali u periodu od 23.12.2014. godine do 24.03.2015. godine, a zbog kašnjenja u plaćanju za tužioca je nastala i obaveza plaćanja zakonske zatezne kamate prema poveriocima za te račune u iznosima koji su utvrđeni veštačenjem. Osim toga, tužilac je imao dug prema Poreskoj upravi od 35.798.991,056 dinara, ali je sa Ministarstvom finansija zaključio 16.01.2018. godine sporazum o odlaganju plaćanja dugova dugovanog poreza. Krivični postupak protiv zakonskog zastupnika tužioca BB okončan je donošenjem pravnosnažne presude kojom je oslobođen optužbe za izvršenje krivičnog dela poreske utaje. Činjenicu o visini štete sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, matematički obračun tužena nije sporila, niti je predlagala veštačenje od strane drugog veštaka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je utvrdio da je tužena odgovorna za štetu koja je tužiocu prouzrokovana, a takođe je pravilno drugostepeni sud utvrdio i visinu prouzrokovane štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, poreski organi tužene su postupali u suprotnosti sa obavezama koje su propisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br.80/02...105/14), prilikom postupka terenske kontrole. Drugostepeni sud je pravilno utvrdio i detaljno obrazložio sve propuste i nedostatke u postupku terenske kontrole, primene odgovarajućih mera za otklanjanje utvrđenih povreda zakona, kao i poreske kontrole od strane poreskih inspektora pozivajući se na odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Utvrđeno je da su organi tužene učinili niz propusta koji se ogledaju, pre svega u tome što je terenska kontrola kod tužioca počela 05.01.2015. godine, a prve radnje su preduzete tek 26.03.2015. godine. Magacin tužioca, u kojem se nalazio sporni duvan, je zapečaćen 31.12.2014. godine od strane poreskih organa, a od prvog radnog dana 2015. godine (05.01.2015. godine) zaposlenima kod tuženog je onemogućeno da obavljaju rad u fabrici, kao ni pristup fabričkom krugu. Zbog propusta organa tužene u postupku terenske kontrole i kontrole poslovanja tužioca u periodu od 23.12.2014. godine do 24.03.2015. godine kod tužioca je došlo do propadanja duvana koji je bio u magacinu, kao i duvana koji je pripadao partnerskom privrednom društvu „Copex“ iz Novog Sada. Veštačenjem je utvrđeno da ne bi došlo do kvalitativne degradacije duvana da je duvan obrađen i da je tek po obradi zapečaćena fabrika. Poreski organi su imali zakonska ovlašćenja da preduzmu odgovarajuće mere kako ne bi došlo do propadanja duvana, što nisu učinili. Tužena je tokom postupka isticala da je zakonski zastupnik tužioca svojim nečinjenjem doprineo nastanku štete, jer nije ovlastio lice koje bi u njegovo ime učestvovalo u sastavu komisije u postupku koji je sprovodio poreski inspektor. Međutim, ovi navodi su neosnovani, jer je zakonski zastupnik tužioca bio u pritvoru od 08.01.2015. godine do 06.03.2015. godine i u situaciji kada je lišen slobode nije mogao da daje ovlašćenja drugim licima za preduzimanje radnji u njegovo ime. Poreski organi nisu bili onemogućeni da pristupe u magacinski prostor jer su ga sami zapečatili i mogli su da znaju da duvan koji je bio neobrađen i zatvoren u magacinu od 31.12.2014. godine do 26.03.2015. godine, je proizvod čije propadanje je izvesno, ukoliko stoji neobrađen u tom vremenskom periodu i zato na strani tužioca nema doprinosa u nastanku štete u smislu člana 192. ZOO. Kako su poreski organi nestručno, nezakonito postupali, te prekoračili ovlašćenja u postupku koji je propisan Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na taj način su prouzrokovali štetu tužiocu, a tužena je odgovorna za štetu na osnovu člana 172. stav 1. ZOO. U pogledu visine prouzrokovane štete pravilno je drugostepeni sud utvrdio da je tužilac pretrpeo štetu koja je u uzročno-posledičnoj vezi sa nepravilnim radom organa tužene i to kako stvarne štete, tako i izmakle koristi u smislu člana 189. ZOO. Stvarna šteta koja je tužiocu prouzrokovana je 12.571.747,86 dinara, na ime razlike između tržišne vrednosti pre i posle degradacije duvana, jer je za ovaj iznos imovina tužioca umanjena. Osim toga, izgubljena korist tužioca se ogleda i u nemogućnosti da obradi navedenu količinu duvana i stavi je u promet, što je osnovna delatnost tužioca, te mu je na taj način prouzrokovana šteta od 18.331.087,96 dinara. Takođe je tužilac pretrpeo štetu zbog isplate zarade zaposlenima za januar, februar i mart 2015. godine, imajući u vidu da u tom periodu tužilac nije ostvario dobit od proizvodne delatnosti a da je zaradu morao da isplaćuje, te je utvrđeno da je visina ove štete 4.781.095,67 dinara. Preko dosuđenog iznosa na ime naknade štete zbog plaćene zarade zaposlenima tužbeni zahtev je neosnovan za zarade koje su ostvarene u decembru 2014. godine jer je tada tuženi nesmetano poslovao. U vreme poreske kontrole između tužioca i preduzeća „Monus“ iz Beograda bio je na snazi ugovor o poslovnoj saradnji sa važenjem od pet godina, međutim ugovor je raskinut 30.11.2016. godine zbog nemogućnosti tužioca da ispunjava preuzete obaveze i utvrđeno je da je 2015. godine tužilac zbog toga pretrpeo štetu od 10.121.342,38 dinara. Zahtev tužioca za naknadu štete po osnovu raskinutog ugovora sa preduzećem PD „Monus“ za 2016. i 2017. godinu je neosnovan jer je tužilac posle 2015. godine mogao da prevaziđe krizu u poslovanju pribavljanjem finansijskih sredstava u cilju očuvanja procesa proizvodnje. Takođe tužilac osnovano potražuje izgubljenu korist za 2015. godinu zbog smanjenog obima posla, koje je u direktnoj uzročno- posledičnoj vezi sa nezakonitim radnjama organa tužene, te kako je utvrđeno da bi tužilac ostvario dobit u toj godini od 15.037.991,12 dinara, to je tužbeni zahtev u tom delu osnovan. Preko dosuđenog iznosa, a do traženih 44.925.361,00 dinar, tužbeni zahtev je neosnovan, jer eventualno izgubljena dobit za 2016. i 2017. godinu nije u uzročno- posledičnoj vezi sa postupanjem organa tužene, imajući u vidu da dobit zavisi od više faktora koji ne mogu da budu predviđeni, posebno ceneći prirodu delatnosti tužioca u vezi proizvodnje i prerade duvana, tako da je pravilno drugostepeni sud odlučio kada je odbio tužbeni zahtev u tom delu. Na dosuđene iznose naknade štete po svim osnovima, tužilac ima pravo na isplatu zakonske zatezne kamate počev od dana presuđenja 16.03.2020. godine na osnovu člana 277. ZOO.

Ceneći zahtev tužioca za naknadu štete na obrađenom duvanu u vlasništvu partnerskog preduzeća „Copex“, a u visini ponovne obrade lagerovanog duvana radi privođenja njegovoj upotrebi, tužbeni zahtev je odbijen imajući u vidu da je šteta prouzrokovana vlasniku robe – PD „Copex“ a ne tužiocu. Takođe, je pravilno odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete u visini zatezne kamate po računima poverilaca jer obaveze tužioca koje su dospele u spornom vremenskom periodu nisu u uzročnoj vezi sa nezakonitim postupanjem organa tužene, što se odnosi i na dospele poreske obaveze, jer tužena nije dužna da naknadi tužiocu zakonsku zateznu kamatu koja je posledica dugoročnog kašnjenja po obavezi plaćanja, a koja u jednom delu nije ni dospela, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Stoga su neosnovani navodi u revizijama tužioca i tužene da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić