.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1609/2022
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Pribojac advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 118/21 od 21.10.2021. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 118/21 od 21.10.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 118/21 od 21.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 20/20 od 17.03.2021. godine, koja je ispravljena rešenjima istog suda Prr1 20/20 od 27.04.2021. godine i od 30.08.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku na ime naknade imovinske štete isplati 735.511,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2021. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 735.511,00 dinara od 13.03.2001. godine do 17.03.2021. godine. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž rr 118/21 od 21.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 20/20 od 17.03.2021. godine, ispravljena rešenjima istog suda Prr1 20/20 od 27.04.2021. godine i od 30.08.2021. godine, u delu stava prvog izreke presude kojim je tužena obavezana da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati naknadu na ime imovinske štete od 735.511,00 dinara, kao i stav treći izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjima istog suda od 27.04.2021. godine i od 30.08.2021. godine, u preostalom delu stava prvog izreke za zakonsku zateznu kamatu, tako što je tužena obavezana da tužiocu na dosuđeni iznos od 735.511,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 25.06.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odibijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka od 9.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 18/20), za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu St 8/10, za priznato a neisplaćeno stečajno potraživanje utvrđeno Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Beogradu St 212/96 od 13.03.2001. godine. O pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari, kao i sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine da Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koje su bez njihove krivice ostale neizvršene i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku podneta je 25.06.2020. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 735.511,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
