Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4952/2018 od 04.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke u delu alineje dva, kojom je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade matrerijalne štete isplati 647.707,00 dinara na ime izgubljene dobiti za period od 06.10.2009. godine do 11.06.2010. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca da se poništi sporazum o mirnom rešavanju spora zaključen 13.02.2015. godine u Subotici između AA iz ... i Državnog pravobranioca kao zakonskog zastupnika Republike Srbije, Ministarstva finansija i Uprve carina Beograd, kao neosnovan i u delu stava drugog izreke, alineja jedan, tako što je odbijen zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete plati 905.964,00 dinara, na ime razlike u vrdnosti autobusa, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.07.2009. godine, kada je šteta nastala do konačne isplate, kao i u delu alineje 2. stava drugog izreke, tako što je odbijen zahtev u odnosu na zakonsku zateznu kamatu na iznos od 647.707,00 dinara za period od 21.07.2009. godine do 11.06.2010. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 174.780,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite, o kojoj je odlučeno pobijanom presudom, je naknada štete zbog izgubljene dobiti za period od 06.10.2009. godine do 11.06.2010. godine, u kom periodu tužilac nije mogao da se bavi prevozničkom delatnošću, zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene. O pravu tužioca i visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, člana 154, 172, 189. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, koje odluke su u skladu sa pravnim shvatanjem izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

S obzirom na to da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.05.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 647.707,00 dinara.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela 647.707,00 dinara, što predstavlja iznos ispod granične vrednosti od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić