.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1611/2019
19.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Jasminke Stanojević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Olenik, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - MUP – Sektor za vanredne situacije i Republički Hidrometeorološki zavod, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 116/19 od 16.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 116/19 od 16.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 116/19 od 16.01.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7074/18 od 22.10.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 955.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.10.2018. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 112.960,00 dinara, sa zakoskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 116/19 od 16.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7074/18 od 22.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo sudu odgovor na reviziju tužene.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o odgovornosti tužene za materijalnu štetu na zasadu voća tužioca, prouzrokovanu elementarnom nepogodom (snažnim gradom) koja zbog neobezbeđenih protivgradnih raketa nije sprečena dejstvom protivgradne zaštite, i njenoj obavezi da tako nastalu štetu nadoknadi.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ne postoje zakonski razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. Odgovornost tužene Republike Srbije postoji na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 11. Zakona o Ministarstvima („Službeni glasnik RS“, br. 44/14) po kojem Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na protivgradnu zaštitu, i u vezi sa odgovarajućim odredbama Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 111/09 ... 93/12) kojima je propisana dužnost Republike Srbije da obezbedi izgradnju jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja u skladu sa tim zakonom i drugim propisima, kao i programima, planovima i drugim dokumentima koji se odnose na zaštitu i spasavanje i civilnu zaštitu (član 2.), a organi državne uprave su određeni kao jedan od subjekata sistema zaštite i spasavanja (član 4. stav 1. tačka 1).
Iz navedenih razloga, ni priložena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3666/17 od 27.07.2017. godine koja je doneta u istom činjenično-pravnom sporu i u kojoj je izražen stav o nedostatku pasivne legitimacije tužene države, te odgovornosti jedinice lokalne samouprave u smislu člana 18. stav 1. tačka 6. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07 i 83/14), ne opravdava odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.
Shodno izloženom, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Revizija tužene nije dozvoljena po članu 403. stav 3. ZPP, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 955.500,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu navedenog člana.
Stoga je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 154. i 165. stav 1. ZPP. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odgovor tužioca na reviziju ne predstavlja neophodnu radnju za postupak odlučivanja o reviziji, zbog čega mu ne pripada pravo na naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
