Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 694/23 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena, a žalba tužene je delimično usvojena a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu delimično preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete preko ukupnog iznosa od 210.000,00 dinara (za iznos od 170.000,00 dinara) i to za pretrpljene fizičke bolove preko iznosa od 80.000,00 (za iznos od 80.000,00 dinara), za pretrpljeni strah preko iznosa od 50.000,00 dinara (za iznos od 30.000,00 dinara) i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 80.000,00 dinara (za iznos od 60.000,00 dinara), sve sa zakonskom zateznom kamatom od 05.11.2020. godine do isplate, dok je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetnoj dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Revizija je dozvoljena primenom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011… 10/2023, u daljem tekstu: ZPP), zbog čega nije bilo mesta oceni dozvoljenosti izuzetne revizije primenom člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačenom delu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se dana 28.05.2015. godine oko 21,30 časova, biciklom kretala ulicom ... u Bečeju, kolovoznom desnom stranom, na udaljenosti oko pola metra od ivice kolovoza. U jednom delu ulice na kolovozu su stajali ostaci ležećeg policajca, odnosno radilo se o oštećenom ležećem policajcu, čija je gotovo polovina nedostajala, a u predelu gde je deo nedostajao zaostali su šrafovi (ekseri) koji su „virili“. Tužiljin bicikl je bio osvetljen i prednjim i zadnjim svetlom, ali ulica nije bila osvetljena, a bio je sumrak. Tužilja nije videla saobraćajni znak da se nalazi prepreka na putu od krošnji drveća, znala je da je na tom delu puta ležeći policajac, ali ne i da je oštećen. Tužiljin bicikl je zakačio jedan od šrafova ležećeg policajca, usled čega je tužilja izubila ravnotežu i pala sa bicikla i snažno udarila o kolovoz. Prolaznik koji je ovo primetio joj je pomogao da ustane, nakon čega je tužilja otišla kući misleći da se radi o običnoj povredi i da će bol proći. Sutradan za zakazala lekarski pregled, pa ju je 02.06.2015. godine u Domu zdravlja Bečej predlegao lekar opšte prakse, dao joj uput za snimanje, koje je obavljeno 05.06.2015. godine, kada je konstatovana povreda – prelom repnog nastavka trtične kosti. Bolovi koje je tužilja osećala se nisu smanjili ni uzimanjem lekova, zbog čega se tužilja više puta obraćala ortopedu. Bol se spustio na noge pa se lečenje nastavilo i tokom 2016. godine. Juna 2016. godine je tužilja započela fizikalnu terapiju u banji, a u septembru 2016. godine je obavila radiološki pregled u Kliničkom centru Vojvodine, da bi novembra te godine okončala lečenje. Iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka specijaliste ortopedije i traumatologije i specijaliste neuropsihijatrije utvrđeno je da je tužilja usled zadobijene povrede trpela fizički bol i strah dužine trajanja i intenziteta bliže navedenih u obrazloženju nižestepenih presuda, kao i da su tužilji usled zadobijene povrede sve aktivnosti koje podrazumevaju sedenje i radna aktivnost veoma otežane, da provociraju bolove i potrebu čestog ustajanja i šetanja sa ciljem da bolovi popuste, da tužilja trpi neugodnosti usled ograničene pokretljivosti, nemogućnost pravilnog ustajanja, sedenja i stajanja, zbog osećaja žuljanja, paljenja i svraba, ograničenog izbora ishrane, neugodnosti vezane za održavanje higijene, što je sveukupno kod tužilje dovelo do umanjenja životne aktivnosti od 8%,

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenili materijalno pravo iz čl. 154, 155. i 200. Zakona o obligacionim odnosima i ocenili da postoji osnov za obavezivanje tužene na naknadu nematerijalne štete koju je tužilja usled povređivanja pretpela u vidu fizičkih bolova, straha i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, jer je tužena odgovorna za održavanje kolovoza i prepreka koje su na njemu postavljene, a neadekvatnim vršenjem delatnosti od opšteg interesa je izazvala realnu opasnost povređivanja građana u ulici u kojoj je tužilja zbog oštećenog ležećeg policajca pala i zadobila tešku telesnu povredu.

Prvostepeni sud je ocenio da na strani tužilje nema krivice niti doprinosa nastanku štete, zbog čega je obavezao tuženu da joj za sve vidove pretrpljene štete isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je primenom člana 192. stav 1. u vezi člana 205. ZOO ocenio da je tužilja doprinela nastanku štetnog događaja, pa tako i svom povređivanju sa 50%, jer je imala saznanja da na delu puta kojim se kretala postoji prepreka u vidu ležećeg policajca, usled čega svoje kretanje morala pažljivije i brižljivije da prilagodi okolnostima na putu, zbog čega je odredio pravičnu naknadu za sve vidove pretrpljene nematerijalne štete i preinačio prvostepenu presudu tako što je umanjio iznos naknade srazmerno tužiljinom doprinosu nastanku štete.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno odredbe čl. 200. i 205. Zakona o obligacionim odnosima, kada je utvrdio da postoji doprinos tužilje nastanku štete zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i srazmerno tužiljinom doprinosu umanjio iznos naknade nematerijalne štete na iznos od 210.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, odnosno odbio tužbeni zahtevv za iznos od još 170.000,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud je vodio računa o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima konkretnog slučaja relevantnim za dosuđivanje visine naknade štete za pretrpljeni fizički bol, strah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Tužilja se kritičnom prilikom propisno kretala kolovozom, tako što je vozila bicikl na udaljenosti od pola metra od kolovoza, ulica nije bila osvetljena, bicikl joj je bio propisno osvetljen, a ležeći policajac koji je bio na putu je bio oštećen, na taj način što je gotovo polovina ležećeg policajca nedostajala, a u predelu gde je deo nedostajao zaostali su šrafovi (ekseri) koji su „virili“. Okolnosti pod kojima se desila nezgoda ukazuju da se tužilja kritičnom prilikom ponašala na način na koji postupa prosečan građanin dok kolovozom vozi bicikl, pa iako je tužilja imala saznanje da na tom delu puta postoji ležeći policajac, ona nije znala niti je mogla znati da je isti oštećen, zbog čega, nasuprot stanovištu drugostepenog suda, nije morala da pažljivije i obazrivije od uobičajenog svoje kretanje prilagodi uslovima na putu.

Kod postojanja navedenih okolnosti konkretnog slučaja koje su od značaja na visinu naknade štete, na koje je pravilno ukazao prvostepni sud, visina naknade štete dosuđena prvostepenom presudom može se smatrati pravičnom, prema svrsi i cilju kome ta naknada služi, odnosno navedeni iznos nije previsoko odmeren.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu za iznos od još 170.000,00 dinara i odluku o troškovima parničnog postupka, i odbio zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.

Tužilji prema uspehu revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka u granicama postavljenog i opredeljenog zahteva, za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković