Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 263/18 od 25.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji overenim pred Opštinskim sudom u Čačku pod Ov. br. 898/95 od 06.03.1995. godine, tužilac je u svojstvu kupca, od tuženog kao prodavca, za cenu od 210.000,00 dinara za koju je konstatovano u članu 1. da je u celosti isplaćena, kupio nepokretnost - zgradu koja se sastoji od tri prostorije postojeće u ..., u ulici ..., na k.p. ... KO ..., za koji poslovni prostor je izdata tapija tuženom od strane SO Čačak, čije zaključenje je odobreno rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije od 03.03.1995. godine na zahtev tuženog. Tuženi je rešenjem nadležnog organa za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda obavezan na plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava za građevinski objekat površine 70 m2 (poslovni prostor) – nedovršeno 140 m2 (podrum i potkrovlje). Prilikom overe ugovora o kupoprodaji Ov. br. 898/95 korišćena je tapija, zavedena kod opštinskog suda, koju je SO Čačak izdala po zahtevu tuženog pod brojem 84 br. 464-444/94 od 22.11.1994. godine za predmetni poslovni prostor, kojom je konstatovano da se zgrada – poslovni prostor sastoji od tri prostorije izgrađene prema skici koja je priloženaa uz tapiju i čini njen sastavni deo i istom je stavljena je van snage tapija zavedena kod Opštinskog suda u Čačku R3. 865/85 od 26.09.1985. godine, te istom dozvoljeno da se uknjiži pravo korišćenja na k.p. ... KO ... u korist tuženog kao vlasnika na istoj. Na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov. br. 898/95 od 06.03.1995. godine izvršena promena u zemljišnim knjigama tako da je označena nepokretnost isključivo vlasništvo tužioca, a tapija zavedena u knjizi tapija pod br. 489/94 dana 22.01.1998. godine, sada R3 23/98 i tužilac zaduživan porezom na nepokretnost u ulici ... .

Tužilac i tuženi dana 01.04.1996. godine zaključili ugovor o građenju radi izvođenja građevinskih radoviva na unutrašnjem uređenju predmetnog poslovnog prostora, a koji radovi su izvršeni od strane tuženog kao izvođača radova 1997. godine. Nakon toga, povodom predmetne nepokretnosti 14.10.1997. godine zaključen je predugovor između tužioca u svojstvu prodavca i tuženog u svojstvu kupca raskinut ugovorom od 20.12.1990. godine, a potom i ugovor o zakupu na određeno vreme 01.01.2000. godine sa aneksima između tužioca kao zakupodavca i tuženog kao zakupca koji je raskinut ugovorom o sporazumnom raskidu od 23.05.2001. godine. Potom je tužilac kao zakupodavac zaključio i overio ugovor o zakupu sa trećim licem kao zakupcem 23.05.2001. godine na određeno vreme i izvršio primopredaju poslovnog prostora.

U predmetu Osnovnog suda u Čačku R1 8267/10 dana 05.07.2010. godine zakuljčeno je sporno sudsko poravnanje između tuženog kao predlagača i sada tužene protivnika predlagača, kao suvlasnika na objektima na k.p. ... KO ..., kojim je definisano koji objekat pripada tuženom a koji tuženoj, tako da je po navedenom poravnanju utvrđeno prema tuženoj da tuženom pripada objekat koji se nalazi do ulice na k.p. ... KO ..., a radi se o spornom objektu u ovoj pravnoj stvari.

Pre zaključenog poravananja, tuženi je dana 28.04.2010. godine SKN u Čačku podneo prijavu o promeni prava na nepokretnostima 28.04.2010. godine u ulici ... na k.p. ... KO ..., uz koju prijavu je priložio ugovor o poklonu od 21.08.1991. godine i aneks ugovora o poklonu od 09.05.1995. godine kao dokaz o sticanju vlasništva na nepokretnostima sa pravom korišćenja na kp ... KO ... u udelu od 8/10 idealnih, prikrivajući činjenicu da nije vlasnik navedenih nepokretnosti (jer je iste prodao tužiocu ugovorom o kupoprodaji od 06.03.1995. godine), pa je nadležni organ SKN bio u zabludi u pogledu vlasništva i doneo rešenje od 03.06.2010. godine kojim se dozvoljava promena stanja u LN ... KO ... za tuženog, a koje rešenje kao i list nepokretnosti je tuženi zloupotrebio u vanparničnom postupku pred Osnovnim sudom u Čačku R1 8267/10 koji se po njegovom predlogu vodio za poravnanje protiv protivnika predlagača VV suvlasnika na preostalom udelu od 2/10) u kom je doneto rešenje da je isključivi vlasnik predmetnog poslovnog, zbog čega je pravnosnažnom presudom od 21.10.2015. godine kao okrivljeni oglašen krivično odgovornim za izvršenje krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ uz izricanje uslovne osude.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovno kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti zaključenog sudskog poravnanja u osporenom delu, pozivom na primenu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, član 16 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO) propisuje da suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari koja se može vršiti vansudskim putem na osnovu sporazuma suvlasnika ili na osnovu odluke suda. Ukoliko je sporazum o deobi postignut između suvlasnika u toku postupka pred sudom u vanaparničnom postupku u tom slučaju sporazum ima snagu sudskog poravnanja. Sporazum o deobi suvlasničke stvari predstavlja pravni posao na osnovu kojeg se prenosi pravo svojine na tačno određenom fizičkom delu suvlasničke nepokretnosti na svakog suvlasnika posebno i ima za posledicu razvrgnuće suvlasničke zajednice. U svakom slučaju, pravo na deobu nastaje u trenutku sticanja suvlasničkog svojstva i traje za sve vreme trajanja susvojine, pa je sporazum o deobi suvlasničke stvari punovažan samo ako je zaključen između suvlasnika.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sudsko poravnanje R1 8267/10 dana 05.07.2010. godine u delu u kom je tuženom dodeljen fizički deo sporne nepokretnosti je ništavo, jer je zaključeno suprotno članu 16. ZOSPO. Naime, zaključenju sudskog poravnanja od 05.07.2010. godine između tuženih, prethodilo je zaključenje pravnovaljanog ugovora o kupoprodaji sporne nepokretnosti od 06.03.1995. godine, kojim je tuženi kao prenosilac svoj udeo na toj nepokretnosti u fizičko opredljenom delu preneo na tužioca, što je imalo za posledicu prestanak prava suvlasništva tuženog (odnosno prava svojine na fizičkom delu koji mu je poravnanjen o deobi pripao bez osnova a koji je ugovorom o kupoprodaji prenet na tužioca). Dakle, tuženi u momnetu zaključenja poravananja nije imao svojstvo suvlasnika nepokretnosti koja je predmet deobe, pa se ne može sa uspehom pozivati ni na protivpravno ishodovani upis suvlasništva na toj nepokretnosti u javne evidencije, u smislu legitimisanog lica za zaključenje spornog poravnanja, jer za tuženog iz neprava ne može nastati pravo, zbog čega su suprotni navodi revizije neosnovani.

S tim u vezi, tužilac osnovano zahteva utvrđenje ništavosti sudskog poravnanja u osporenom delu, jer je kao sticalac spornog fizičkog dela nepokrenosti po osnovu ugovora od 06.03.1995. godine koja je kasnije zaključenim sudskim poravnanjem dodeljena tuženom na osnovu overenih isprava neistinite sadržine, a saglasno ovlašćenjima iz člana 3. ZOSPO, zainteresovano lice u smislu člana 109 Zakona o obligacionim odnosima, pa su suprotni navodi revizije bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414 ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U odnosu odluku o zahtevu za utvrđenje državine, Vrhovni sud nalazi da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi primene čana 194. ZPP, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke o tom zahtevu, na šta se revizijom osnovano ukazuje.

Tužilac je podneo tužbu za utvrđenje državine. Dakle, radi se o tužbi za utvrđenje (deklarativna tužba), kod koje zakon (član 194. ZPP), ograničava - uslovljava mogućnost podnošenja ovakve tužbe i vođenja postupka po njoj, postojanjem pravnog interesa za pravnosnažno utvrđenje. Tužba za utvrđenje može da se podnese ako tužilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za činidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili ako tužilac ima neki drugi pravni interes. To znači da takav interes postoji kada se pravni položaj tužioca pokazuje kao neizvestan u odnosu prema tuženom, a otklanjanje ove neizvesnosti opravdanom. U zakonom predviđen slučajevima dopuštena je tužba i za utvrđenje činjenica. Na postojanje pravnog interesa za podnošenje tužbe za utvrđenje sud pazi po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu da saglasno članu 3. ZOSPO sticalac prava svojine postaje vlasnik i ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, kao i da je prema stanju u spisu ugovor o prodaji poslovnog prostora overen pred Opštinskim sudom u Čačku Ov. br. 898/95 dana 06.03.1995. godine u potpunosti je izvršen između tuženog kao prenosioca i tužioca kao sticaoca prava svojine, postojanje pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje da je držalac odnosno faktiči posednik predmetne nepokretnosti ostalo je sporno i nedovoljno ispitano.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će oceniti da li postoji i u čemu se sastoji pravni interes zahteva za utvrđenje u ukinutom delu, pravilnom primenom člana 194 ZPP i doneti novu odluku, imajući u vidu da pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje uvek postoji kada je svrha spora da se donese presuda koja će tužiocu obezbediti zaštitu prava koja su mu ugrožena.

Iz navedenih razloga primenom člana 415. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić