Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Vidoslav Rudić iz ..., protiv tuženih BB i VV, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Đorđe Dobanovački iz ..., radi zaštite prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 223/24 od 28.02.2024. godine, u sednici održanoj 04.12.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 223/24 od 28.02.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 223/24 od 28.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10802/2022 od 14.11.2023. godine, stavm prvim izreke usvojen je nepresuđeni deo tužbenog zahteva. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da prestanu sa uznemiravanjem tužilje u pravu svojine na nepokretnosti opisanoj u ovom stavu izreke, tako što će obezbediti prestanak emitovanja buke – laveža, zavijanja i slično. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 345.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 223/24 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov uznemiravanje prava svojine, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev tužilje osnovan.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije i primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zaštite prava svojine, podneta je 21.08.2020. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 9.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković