U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Josip Tonković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz mesta ... u ..., čiji je punomoćnik Mirjana Tomašević, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2324/14 od 16.04.2015. godine, u sednici održanoj 29.09.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2324/14 od 16.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1759/2012 od 13.03.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac, na osnovu izgradnje i adaptacije, suvlasnik sa 6/12 dela na parceli broj ... - zemljište pod zgradom – objektom, ul. ..., voćnjak druge klase i pomoćna zgrada – ekonomska zgrada, ukupne površine 34 ara i 88 metara kvadratnih, upisanoj u list nepokretnosti br. ... KO ..., kao suvlasništvo tuženih sa po 1/3 dela, sa pravom odgovarajućeg upisa tužiočevog prava u katastar nepokretnosti. Tuženi su obavezani da tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 54.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2324/14 od 16.04.2015. godine, žalba prvotuženog je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Subotici P 1739/2012 od 13.03.2014. godine preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je, po osnovu izgradnje i adaptacije, suvlasnik 6/12 dela parcele broj ..., zemljište pod zgradom – objektom, voćnjak druge klase i pomoćna zgrada – ekonomska zgrada u ul. ..., površine 34 ara i 88 metara kvadratnih, koja je upisana sa po 1/3 dela kao vlasništvo tuženih u list nepokretnosti br. ... KO ..., sa pravom odgovarajućeg upisa tužiočevog prava u katastar nepokretnosti, kao i zahtev da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka. Tužilac je obavezan da prvotuženom naknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 36.950,00 dinara i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 13.900,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i zbog odluke o troškovima postupka.

Revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su braća i sestra, a spornu nepokretnost su nasledili od roditelja koji su bili suvlasnici sa jednakim udelima. Stranke – tužilac i tuženi, su upisane u Katastar nepokretnosti kao suvlasnici nepokretnosti sa udelima od po 1/3. Prvotuženi živi u .... Roditelji stranaka su kupili šezdesetih godina dvadesetog veka, parcelu na kojoj su podigli voćnjak i sagradili manju kuću. Vremenom je voćnjak propao, a i kuća je bila u zapuštenom stanju. Tužilac je ušao u posed ove nepokretnosti 2009. godine, pa je kuću adaptirao i dogradio, a dvorište uredio. Tuženi sve do 2011. godine, nije imao saznanja o izvršenim radovima, jer nije dolazio u .... Sestra, odnosno drugotužena je znala da je tužilac izvodio radove i saglašavala se sa radovima. Navedena nepokretnost se, pre tužiočevog ulaganja, sastojala od objekta koji je imao dve prostorije sa malterisanim unutrašnjim zidovima i drvenom plafonskom konstrukcijom, drvenim prozorima i vratima, dok je pod bio betonski, a od instalacija je postojao samo grubi razvod elektrike za osvetljenje i konektori. Na parceli je postojao i bunar sa delimično ozidanom šahtom. Stolarija je bila pokradena, a krov je prokišnjavao, takođe je i razvodni orman, odnosno strujomer, bio ukraden. Objekat je izgrađen … godine. Od 2009. godine tužilac je izvršio brojne radove i to tako što je srušio krovnu konstrukciju, plafonsku konstrukciju, betonske podove i pregradni zid, pa je dozidao četiri reda blokova, izbetonirao ploču, napravio poluzavršeno potkrovlje sa krovom. Takođe je izradio nov razvod električne instalacije u ovim prostorijama i dogradio još jednu prostoriju - magacin. Napravio je letnju štalu, nadstrešnicu za seno, letnju nadstrešnicu za odmaranje, ispust za konje, a ogradio je plac sa ulične i zadnje strane i postavio metalnu kliznu kapiju. Prema nalazu veštaka građevinske struke prometna vrednost cele nepokretnosti pre tužiočevog ulaganja iznosila je 995.463,76 dinara, a prometna vrednost nepokretnosti sa tužiočevim ulaganjem iznosi 1.877.913,46 dinara. U postupku za fizičku deobu navedene nepokretnosti, tužilac je istakao da je njegov udeo zbog navedenog ulaganja veći, pa je upućen na parnicu da se to i utvrdi.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak iznet u pobijanoj presudi da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbama člana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da suvlasnik ima pravo da stvar drži i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povređujući prava ostalih suvlasnika (stav 1.). Suvlasnik može raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika (stav 2.). U slučaju prodaje suvlasničkog dela ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine samo ako je to određeno zakonom (stav 3.).

Odredbom člana 15. stav 4. navedenog zakona propisano je da je za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna saglasnost svih suvlasnika. U konkretnom slučaju utvrđeno je da takve saglasnosti jednog suvlasnika – prvotuženog, nema.

Odredbe člana 24. do 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa regulišu sticanje prava svojine građenjem na tuđem zemljištu. Odredbama člana 25. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da, ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili ako to nije znao, a vlasnik se tome odmah usprotivio, vlasnik zemljišta može tražiti da mu pripadne pravo svojine na građevinski objekat ili da graditelj poruši građevinski objekat i vrati mu zemljište u prvobitno stanje ili da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljišta (stav 1.). U slučajevima iz stava 1.ovog člana vlasnik zemljišta ima pravo i na naknadu štete (stav 2.). Ako vlasnik zemljišta zahteva da mu pripadne pravo svojine na građevinski objekat, dužan je naknaditi graditelju vrednost objekta u visini prosečne građevinske cene objekta u mestu u kome se nalazio u vreme donošenja sudske odluke (stav 3.). Pravo izbora iz stava 1. ovog člana vlasnik zemljišta može ostvariti najkasnije u roku od tri godine od dana završetka izgradnje građevinskog objekta. Po proteku ovog roka vlasnik može zahteva isplatu prometne cene zemljišta (stav 4.). Odredbama člana 26. istog zakona propisano je da, ako je graditelj savestan, a vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, u slučaju kada građevinski objekat vredi znatno više od zemljišta, građevinski objekat zajedno sa zemljištem pripada graditelju, a on za zemljište duguje vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljišta (stav 1.). Ako je vrednost zemljišta znatno veća, sud će na zahtev vlasnika zemljišta građevinski objekat dosuditi njemu i obavezati ga da graditelju naknadi građevinsku vrednost objekta u visini prosečne građevinske cene objekta u mestu u kome se nalazi. Ovaj zahtev vlasnik može podneti u roku od tri godine od dana završetka izgradnje građevinskog objekta (stav 2.). Ako je graditelj savestan, a vlasnik zemljišta nije znao za izgradnju, u slučaju kada su vrednost građevinskog objekta i vrednost zemljišta približno jednaki, sud će građevinski objekat, odnosno građevinski objekat i zemljište dosuditi vlasniku zemljišta ili graditelju, vodeći računa o njihovim potrebama, a naročito o njihovim stambenim prilikama (stav 3.). Vlasniku zemljišta, odnosno graditelju pripada naknada za zemljište, odnosno građevinski objekat, po odredbi stava 1.ovog člana (stav 4.).

Tužilac prilikom izvođenja radova nije bio savestan graditelj, jer je bez saglasnosti tuženog kao jednog od suvlasnika vršio ulaganje u nepokretnost, adaptacijom i dogradnjom, a znao je da je tuženi sanaslednik i suvlasnik. Tužilac nije radove izvodio na tuđoj nepokretnosti, već kao suvlasnik i nije mogao steći pravo svojine na nepokretnosti u većoj srazmeri koja bi odgovarala uvećanju vrednosti nepokretnosti, već je zbog takvog ulaganja jedino mogao da istakne obligacionopravni zahtev. Istovremeno adaptacija nije zakonski osnov za sticanje svojine na nepokretnosti, niti je dogradnjom formirana posebna građevinska parcela u skladu sa građevinskim propisima, usled čega nisu ispunjeni zakonski uslovi za sticanje svojine po pravilima o građenju, niti građenju na tuđem zemljištu. Drugostepeni sud je za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne.

Neosnovano se revizijom ukazuje da tuženi nisu jedinstveni suparničari. Naime, tuženi su suvlasnici nepokretnosti na kojoj tužilac traži utvrđenje većeg suvlasničkog udela, pa se radi o nužnim jedinstvenim suparničarima iz člana 210. i 211. Zakona o parničnom postupku. Stoga nije od značaja okolnost da tužena nije podnela žalbu na prvostepenu presudu i nema prekoračenja proširivanjem pravnog dejstva odluke na tuženu, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić