Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje isticanjem da je izreka presude u napadnutom delu suprotna razlozima i dokazima izvedenim u toku postupka, ne može biti revizijski razlog saglasno odredbi člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka trajao je od 17.10.1987. do 22.10.2015. godine. Zajednica života je faktički prekinuta 15.07.2015. godine, kada je tužilac tuženu napustio jer je izvršila preljubu. Nakon razvoda tužena je ostala da živi u istoj kući sa tužiocem i njihovim sinom. Režijske troškove u kući u kojoj svi žive i koji iznose oko 15.000,00 dinara mesečno, van grejne sezone kada su veći, snosi tužilac. Prosečna mesečna zarada tužioca je 31.980,00 dinara. Tužena ima 51 godinu i završila je osnovnu školu. Nikada nije ostvarivala redovnu zaradu. Boluje od ... koju kontroliše i nije imala zdravstvenih problema u smislu manifestacije bolesti od 1996. godine. Sposobna je da se radno angažuje oko starih osoba ili poslova spremanja, održavanja higijene u kući privatnog lica ili u nekoj firmi, ili da obavlja neke druge lake pomoćne fizičke poslove. Tužilac i njihov zajednički sin joj ne uskraćuju mogućnost da u kući koristi sve što joj je dostupno, u smislu hrane i sredstava za higijenu.Njene mesečne potrebe su oko 15.000,00 do 20.000,00 dinara. Poseduje i ¼ idealnu nepokretnosti bliže opisane u pobijanoj presudi.

Kod od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju tužene u traženom procentu iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud. Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. istog člana propisano je da supružnik nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Pravilno je nalaženje nižestepenih sudova da bi, u konkretnom slučaju, prihvatanje zahteva tužene za izdržavanje od strane tužioca, predstavljalo za tužioca očiglednu nepravdu, imajući u vidu razlog koji je doveo do prestanka zajednice života i narušavanja međusobnih odnosa supružnika (preljube učinjene od strane tužene). Na strani tužene postoji dovoljna radna sposobnost da može za sebe da obezbedi egzistencijalni minimum, posebno imajući u vidu da živi u kući zajedno sa sinom i tužiocem koji snose režijske troškove, kao i troškove za hranu i sredstva za higijenu.

Navodi revizije kojima se ukazuje na ispunjenost uslova iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona isticanjem da tužena ne može da nađe posao zbog svojih godina i zdravstvenog stanja, bili su predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda, te nisu posebno obrazlagani.

Imajući u vidu izloženo i nalazeći da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena kao ni razlozi na koje se pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Tužena nije uspela sa izjavljenom revizijom pa joj, u skladu sa članom 165. ZPP, ne pripadaju troškovi revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić