Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 71/24 od 14.02.2024. godine žalba tužilaca je delimično usvojena i delimično odbijena, pa je presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o visini obaveze izdržavanja maloletnog BB (stav treći izreke) potvrđena, a u pobijanom delu odluke o modelu održavanja ličnih odnosa (deo stava drugog izreke), kao i za odluku o troškovima postupka (stav četvrti izreke) ukinuta i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je u potvrđujućem delu zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, a kako bi se razmotrila pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Kako se u ovom slučaju radi o sporu u vezi sa porodičnim odnosima u kojima je shodno odredbi člana 208. Porodičnog zakona revizija uvek dozvoljena, to Vrhovni sud o njoj nije odlučivao kao o izuzetno dozvoljenoj, već je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupkku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/2020 i 10/2023- dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP) u vezi člana 202. Porodičnog zakona i ocenio da je revizija tužilaca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac maloletni BB rođen ... godine u ..., učenik je ... razreda osnovne škole, trenira fudbal u fudbalskom klubu „...“. Mesečne potrebe deteta u pogledu izdržavanja, uzevši u obzir potrebe za garderobu, udžbenike, neophodan školski pribor, opremu za fizičko vaspitanje, higijenu, za ručak u boravku, užinu, vanškolske aktivnosti, ishranu i troškove telefona i interneta, iznose 51.098,00 dinara, ne uključujući tu troškove domaćinstva.

Majka deteta, tužilja AA, rođena je ... godine u ..., završila je Fakultet ... i zaposlena je u ... na poslovima ... gde zarađuje 39.000,00 dinara mesečno, nema drugih prihoda i ne obavlja ni jedan drugi posao. Zdrava je i radno sposobna, živi kao podstanar u stanu čiji zakup plaća mesečno 120 evra, odnosno oko 14.000,00 dinara. U stanu živi sa maloletnim sinom BB i partnerom, koji plaća režijske troškove. Vlasnik je idealne polovine dela stana u ..., idealne polovine dela kuće na ... i cele kuće u ... . Iz prethodnog braka ima troje dece koja su punoletna i zaposlena i nema obavezu njihovog izdržavanja. Tuženi VV je rođen ... godine, završio je ... fakultet i po zanimanju je diplomirani ..., a sada je nezaposlen. Zdrav je i radno sposoban. Rešenjem od Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala ..., priznato mu je pravo na novčanu naknadu u trajanju od 12 meseci, počev od 06.06.2023. godine u mesečnom iznosu od 43.828,75 dinara, ima nasleđenu imovinu u selu, zna da se radi o šumi, a ne zna površinu i ne obrađuje je. Vlasnik je idealnih polovina dela stanova u ... i kuće u ... gde živi i plaća režijske troškove za utrošenu struju, vodu i nabavku ogreva. Iz prethodnog braka ima ćerku GG koja studira u ... i po pravnosnažnoj presudi njoj na ime izdržavanja plaća po 6.000,00 dinara mesečno. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici P2 650/20, obavezan je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog BB plaća meečno po 15.000,00 dinara počev od 24.09.2020. godine, a tuženi je tada bio u radnom odnosu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da su se potrebe maloletnog tužioca BB u pogledu izdržavanja povećale u odnosu na potrebe koje je imao kada je prethodnom presudom tuženi obavezan da mu na ime izdržavanja plaća 15.000,00 dinara mesečno, jer je u vreme donošenja prethodne presude tužilac išao u ..., pa su njegove potrebe, kao i troškovi njegovog izdržavanja bili manji, te su ocenili da su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 164. Porodičnog zakona za izmenu visine izdržavanja koje je tuženi dužan da plaća detetu, ocenivši da je iznos izdržavanja od 18.000,00 dinara mesečno odgovarajući kako potrebama deteta, tako i mogućnostima tuženog da izdržavanje pruža.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su se u smislu člana 164. Porodičnog zakona na strani maloletnog tužioca promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja. Naime, u vreme donošenja prethodne odluke, maloletni tužilac je bio tog uzrasta da su njegove potrebe za izdržavanjem mogle da budu zadovoljene plaćanjem po 15.000,00 dinara mesečno od strane tuženog kao dužnika izdržavanja. Sada je maloletni tužilac školskog uzrasta i po redovnom toku stvari njegove potrebe za izdržavanjem su povećane. Međutim, po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su prilikom utvrđivanja visine obaveze tuženog da pruža izdržavanje tužiocu pogrešno primenili kriterijume iz člana 160. Porodičnog zakona kada su visinu izdržavanja koju je tuženi dužan da plaća maloletnom detetu odredili na iznos od 18.000,00 dinara mesečno.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a stavom 4. istog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za područnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Minimalna suma izdržavanja prema zvaničnim podacima nadležnog Ministarstva za mesec septembar 2023. godine, koji prethodi datumu donošenja prvostepene presude, iznosila je 44.792,00 dinara. Prilikom odmeravanja visine doprinosa tuženog u izdržavanju maloletnog tužioca, Vrhovni sud je imao u vidu da se tužilja svakodnevno brine o svim potrebama maloletnog deteta, a ne samo o finansijskim, te joj je i to uračunao u njen doprinos izdržavanju, i ocenio da tuženi, koji je zdrav, radno sposoban i fakultetski obrazovan, može da doprinosi izdržavanju maloletnog tužioca sa iznosom od 25.000,00 dinara mesečno bez ugrožavanja sopstvenog izdržavanja.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP delimično je usvojena revizija tužilaca i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako su tužioci uspeli u postupku po reviziji u neznatnom delu, to je odbijen njihov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka i primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković