Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupka („Sl. glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilje BB je kao fizičko lice sa pravnim prethodnikom tuženog Stambenom zadrugom Metalac zaključio Ugovor o imovinskim pravima i obavezama u izgradnji stana dana 05.06.1986. godine. Odredbe ugovora su menjane više puta i to aneksom broj 1, 2, 3, 4 i 5, u periodu od 1986. do 1988. godine. Ugovor je zaveden kod pravnog prethodnika tuženog pod oznakom broj .../... od 05.06.1986. godine. Konstantnim izmenama ugovora pravni prethodnik tužilje je bio doveden u situaciju da nije mogao potpuno da ispuni svoju obavezu, pa je s obzirom da je bio zaposlen kod RO „Elektron“ iz Beograda zatražio da mu njegovo preduzeće pomogne u regulisanju stambenog problema. RO „Elektron“ je prihvatio zahtev pravnog prethodnika tužilje i sklopljen je Ugovor o udruživanju sredstava radi izgradnje stana u susvojini preko Stambene zadruge Metalac. Ugovor je zaveden kod pravnog prethodnika tuženog pod brojem .../...-... dana 05.07.1988. godine. Navedenim ugovorom regulisane su obaveze finansiranja i izgradnje predmetnog stana i to u odnosu koji je u konačnom ishodu imao posledicu sticanja susvojine na predmetnom stanu u odnosu na RO „Elektron“ 46,82%, a BB (pravni prethodnik tužilje) 53,18%, koje finansijske obaveze su oba lica u celosti izvršila uplatom na račun Stambene zadruge Metalac. Pravni prethodnik tužilje je ključ od spornog stana predao RO „Elektron“, pravni prethodnik tuženog je izdao potvrdu dana 26.04.1989. godine da je pravni prethodnik tužilje izmirio svoje obaveze po ugovoru vezano za sporni stan. U državini spornog stana tužilja i njen pravni prethodnik se nalaze već ... godina. Nakon što je isplaćen stan, pravni prethodnik tužilje je sa RO „Elektron“ zaključio ugovor o kupoprodaji – otkupu stana, pri čemu je otkupio deo stana u površini od 44,75m2 odnosno 46,83% susvojine na stanu. Ugovor je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov broj .../... od 31.03.1993. godine, a sve obaveze po ugovoru o otkupu stana su izmirene prema RO „Elektron“, o čemu je izdata potvrda navedenog preduzeća broj .../... od 27.04.1993. godine. U Službi za katastar nepokretnosti sporni stan se vodi kao vlasništvo tuženog.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da je ista stekla svojinu održajem na predmetnom stanu. Nakon smrti njenog muža BB, ona je njegov univerzalni naslenik – sukcesor. Državina na spornom stanu zasnovana je na punovažnom pravnom osnovu, koji je potreban za sticanje prava svojine, a to je Ugovor o imovinskim pravima i obavezama od 05.06.1986. godine, kao i Ugovor o udruživanju sredstava radi izgradnje stana u susvojini od 25.07.1988. godine. Tužilja je u zakonitoj državini shodno članu 28. stav 2, člana 30. stav 1. i 2, kao i člana 72. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnim odnosima stekla uslov da joj se prizna pravo svojine na spornom stanu putem održaja.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da je ista zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava. Tuženi je upisan kao vlasnik u katastru nepokretnosti na predmetnom stanu, a kako su se stekli uslovi da se tužilji prizna pravo svojine na predmetnom stanu po osnovu održaja, to je zaključio da je pravilno odlučeno o osnovanosti tužbenog zahteva tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova.

Utvrđeno je da je tužilja lično i preko svog pravnog prethodnika, svog pok. supruga, legalno ušla u državinu spornog stana. Pravni prethodnik tužilje je ispunio svoje obaveze po ugovoru od 05.06.1986. godine i o tome je od strane pravnog prethodnika tuženog dobio potvrdu. RO „Elektron“ je izršio svoje obaveze po ugovoru o udruživanju sredstava radi izgradnje stana u susvojini, zaključenom između RO „Elektron“, pravnog prethodnika tužilje BB i pravnog prethodnika Stambene zadruge – ugovor od 25.07.1988. godine. Pravni prethodnik tuženog Stambena zadruga Metalac je ključeve od stana nakon izvršenih uplata predala RO „Elektron“ koje ključeve je RO „Elektron“, predao pravnom prethodniku tužilje koji se uselio i isti koristio sve do svoje smrti, a nakon toga je korišćenje stana nastavila ovde tužilja, kao njegov univerzalni sukcesor. Stoga je pravilno zaključeno da su ispunjeni uslovi iz citiranih odredbi člana 28. stav 2, člana 30. stav 1. i 2. i člana 72. stav 1, 2. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da je tužilja postala vlasnik predmetnog stana održajem. Sporni stan u Službi za katastar nepokretnosti je uknjižen na drugotuženog, a pravni prethodnik tužilje je deo susvojine na stanu stekao putem otkupa po ugovoru koji je zaključio sa RO „Elektron“, koji ugovor je overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. .../... od 31.03.1993. godine.

Nisu od značaja navodi iz revizije tuženog da nije isplaćena celokupna visina cene stana. U spisima predmeta postoji potvrda izdata od pravnog prethodnika tuženog dana 26.04.1988. godine, gde je konstatovano da je pravni prethodnik tužioca kao zadrugar izmirio svoje obaveze po prethodnom obračunu i da mu se mogu izdati ključevi na objektu – tj. spornom stanu. Ukoliko eventualno RO „Elektron“ nije izmirio sve svoje obaveze prema pravnom prethodniku tuženog, to ne može biti smetnja za usvajanje tužbenog zahteva tužilje, jer eventualno novčano potraživanje tuženog prema RO „Elektron“ predstavlja potraživanje obligaciono – pravnog karaktera i to je odnos između tuženog i preduzeća „Elektron“. Nisu od značaja ni navodi iz revizije da se otkup stana koji je izvršio pravni prethodnik tužilje po ugovoru zaključenim sa RO „Elektron“ zasniva na ugovoru o zakupu na neodređeno vreme, a ovo iz razloga što je tužilja tražila da se utvrdi da je vlasnik stana, tj.da je stekla pravo svojine održajem, a u toku postupka je nesumnjivo utvrđeno da je ona savestan držalac predmetnog stana, kao i njen pravni prethodnik i da su ispunjeni zakonski uslovi u pogledu savesnosti državine na predmetnom stanu i protek propisanog zakonskog roka, kao uslova za sticanje prava svojine na nepokretnostima putem održaja.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković