Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 16/2020
16.01.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Gavrilović advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, čiji je zakonski zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2041/19 od 01.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 16.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2041/19 od 01.10.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2041/19 od 01.10.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 143/19 od 03.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tuženog apsolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime sticanja bez osnova isplati naznačene iznose u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u dosuđenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, a stavom četvrtim izreke je odbijen zahtev tužilje u delu potraživanja zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka počev od dana presuđenja do dana izvršnosti presude, te je tužilja oslobođena obaveze plaćanja sudske takse u ovoj parnici.

Viši sud u Pančevu je presudom Gž 2041/19 do 01.10.2019. godine, žalbu tuženog odbio kao delimično neosnovanu a kao delimično osnovanu usvojio i prvostepenu presudu potvrdio u prvom stavu izreke, u kojem je odbijen prigovor apsolutne nenadležnosti prvostepenog suda, a preinačio u drugom stavu izreke tako što je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev tužilje za isplatu traženih iznosa na ime sticanja bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom i preinačio u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u dosuđenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate, te je obavezao tužilju da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalog primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda, doneto u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno, zbog čega je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP u kome nije dozvoljena revizija po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi odgovora na reviziju jer nisu bili nužni ni neophodni za vođenje parnice na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, a tužilji shodno uspehu u sporu na osnovu člana 153. stav 2. ZPP (stav 3. izreke).